Kako se muljalo grožđe za čuveni krokan
NOVI BEČEJ: Zavičajni klub Novobečejaca i Vranjevčana u saradnji sa Turističkom organizacijom opštine Novi Bečej, u dvorištu muzeja „Glavaševa kuća“ u Novom Bečeju organizovao je prikaz tradicionalne berbe grožđa i priprema kojima počinje proizvodnja vina. To je već postala ustaljena manifestacija svakog oktobra.
Predsednik Zavičajnog kluba Branislav Vojnov kaže da su se ovi poslovi u prošlosti obavljali različito u zavisnosti od područja i imovnog stanja ljudi. Radilo se uz mnoštvo pomagala, a gde se nije imalo, radilo se angažovanjem ljudstva.
„Bila je to prilika da se oni koji rade zabave, druže, upoznaju. Pošto je većina bila srednje-nižeg sloja, postupak se najčešće sastojao od ručnog mlevenja grožđa ili gaženja u velikim kacama, buradima i taljigama. Da bi olakšao taj težak fizički posao, pokretana je pesma i druženje, kao što i mi prikazujemo u „Glavaševoj kući“. Na taj način ljudi su jedan vrlo težak posao priželjkivali kao vrstu lepe zabave“, kaže Vojnov.
Nakon berbe i muljanja, grožđe mora da odstoji, da se pokrenu prirodni procesi o kojima su se starali domaćini i stručna lica. Vino se zatim služilo na slavama, slavljima i raznim druženjima, a istina se iskazivala, kao u staroj latinskoj poslovici.
„Naš Novi Bečej ima sreću da na jednom ograničenom području ima izuzetnu vrstu grožđa. Reč je o Bisernom ostrvu i lozi krokan, koja je, poreklom iz Alžira, odakle su je u Evropu preneli Francuzi. Danas krokan uspeva samo u okolini Bordoa i na Bisernom ostrvu u Novom Bečeju“, ističe Branislav Vojnov, podsećajući da se to vino pilo po dvorovima i rezidencijama.
Bilo da neko voli da pije bela, crna ili crvena vina, slatka ili opora, jedno je sigurno, u „Glavaševoj kući“, uz muziku, pesmu i miholjsko leto još jednom je slavljeno umeće pravljena vina, a ova tradicija sačuvana od zaborava.
D. Gurjanov