KAKO JE U MOŠORINU SRUŠENA RODNA KUĆA SVETOZARA MILETIĆA Velikan bez dostojnog obeležja
MOŠORIN: Svetozar Miletić je rođen 22. februara 1826. godine u Mošorinu, podno Titelskog brega, u kom je završio osnovnu školu.
Odrasta u siromašnoj po rodici, školuje se u Titelu pa u Novom Sadu, gde je jedan od najboljih učenika u istoriji Srpske pravoslavne velike gimnazije. Studije prava završio je u Beču, postao advokat, narodni tribun i gradonačelnik Novog Sada.
Miletić je svoj život posvetio očuvanju srpskog identiteta, pa je tako dok je bio gradonačelnik proglasio srpski jezik zvaničnim jezikom, pozivao na učešće Srba u otporu protiv Mađara tokom revolucije 1848-1849. godine, a zaslužan je i za podizanje Srpskog narodnog pozorišta.
Izdavao je list „Zastava” gde je propagirao svoje ideje i stavove, zbog kojih su ga austro-ugarske vlasti osuđivale i nekoliko puta na više godina zatvarale u tamnicu. Jedan je od utemeljivača autonomije srpskog naroda severno od Save i Dunava.
Osim spomenika koji dominira centrom Novog Sada, Miletić ima mnogo ulica nazvanih po njemu, ali u njegovom rodnom Mošorinu, u ulici koja nosi njegovo ime već decenijama ne postoji njegova rodna kuća. Stariji meštani sećaju se da je srušena posle Drugog svetskog rata, bez uverljivog objašnjenja.
- To je velika šteta, mi stariji smo odrastali uz priče o značajnim ljudima iz našeg sela, kojih nije bilo mnogo, ali su ostavili duboki trag u srpskoj istoriji, poput Miletića i naše Isidore. Ponosni smo na to što je naše selo rodilo tako velikog čoveka i što danas ova ulica nosi njegovo ime, iako njegova rodna kuća više ne postoji – kaže jedan od starijih prolaznika okupljenih ispred crkve u Mošorinu.
Na placu na kom je nekad stajala kuća velikana srpske istorije danas se nalazi školski park, a kako je u svojoj knjizi „Biografski rečnik Šajkaške“ pisao Boško Brzić, potvrđujući reči nekih od meštana sa kojima smo razgovarali, Miletićeva kuća je srušena posle rata „iz prostornih razloga“.
Meštani kažu da bi bilo lepo kada bi se organizovao neki prostor u Mošorinu, koji bi mogao da nauči kako stanovnike ovog mesta, tako i sve posetioce o tome koliko je Miletićevo delo veliko i važno za srpski narod.
S. Knežević