Kad vozovi opet krenu, Oromu će sve biti bliže

Mesna zajednica je lane raspolagala sa oko šest miliona dinara, od čega je prihod od samodoprinosa oko 1,5 milion, a realizovane su investicije vredne skoro 20 miliona dinara, zahvaljujući podršci kanjiške opštine, pokrajinskih i državnih institucija.

U Oromu su lane uspeli da asfaltiraju oko 900 metara u ulicama, 1.200 metara puta je ojačano habajućim slojem asfalta, a tucanikom je nasuto 1.800 metara atarskih puteva, od kojih je najznačajnija deonica koja predstavlja prečicu između Dolina i Oroma. Izgrađeno je i pola kolometra novih trotoara i popravljene su postojeće staze, urađeni su i poslovi druge faze na kapeli u groblju i sve drugo što je planirano.

- Imamo samodoprinos uveden do 2024. godine, a ostala sredstva su pribavljana od Opštine Kanjiža, na raznim konkursima iz pokrajinskih izvora, a JP „Putevi Srbije” su uradili posao vredan 16 miliona dinara. Uspešno smo učestvovali u IPA programu prekogranične saradnje sa partnerima iz Mađarske u projektu „Putevi mlinova”, u okviru kojeg smo ostvarili udeo oko 100.000 evra pa smo poboljšali infrastrukturu u kompleksu sportsko- rekreacionog kompleksa vetrenjače - sumira učinak predsednik MZ Robert Leko.

U ovoj godini nastaviće se ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Pošto su sve ulice u Oromu asfaltirane, nastaviće se u Novom Selu gde je predviđena izgradnja kilometra asfaltnog puta u ulicama Jokai Mora i Moric Žigmonda, u Oromu će se postavljati habajući sloj u ulicama Mikloša Radnotija, Gabora Sarvaša i Nikole Tesle oko 1,3 kilometra, kao i dalja izgradnja atarskih puteva u Dolinama i Oromu.

Planira se popravka krova zgrade MZ Orom i proširenje javne rasvete, a puno nade polaže se u završetak rekonstrukcije železničke pruge Subotica-Senta. Orom je kao samostalno naselje nastao na salašarskom području, kada su ovde krajem 19.veka protutnjali prvi vozovi na železničkoj pruzi Subotica-Senta, pa se kao lokalni praznik i slavi datum dolaska prvog voza. Kad vozovi ponovo krenu, do okolnih varoši će se brže stizati, do Subotice znatno brže nego autobusom.

- Po našim saznanjima putnički vozovi će ponovo većom brzinom krenuti na proleće. Mi ćemo imati od toga veliku korist, ne samo zbog obnove pruge, nego što je izvršena potpuna obnova železničke stanice. Žiteljima Oroma i okoline modernizacija železnice će puno značiti jer prema redu vožnje do Subotice će se stizati za 20 minuta, otprilike toliko će se putovati i do Sente. Ima obećanja da će se izgraditi i dugo očekivani asfaltni put prema Čantaviru, u okviru najavljenog projekta izgradnje 5.000 kilometara puteva u Srbiji, a iz sredstava NIS-a proširiće se i saobraćajnica od Totovog Sela do Oroma - najavljuje Leko.

Na području Mesne zajednice je oko 1.900 stanovnika u oko hiljadu kuća, a žive pretežno od poljoprivrede. Najviše duša je u Oromu oko 1.500, u Dolinama oko 300 i u Novom Selu oko 100.  Nekada je u Oromu i okolini bilo više žitelja, a predsednik MZ Robert Leko, koji je na ovoj dužnosti već dve decenije konstatuje da je i odavde veći broj ljudi iz egzistencijalnih razloga otišao u inostranstvo.

- Lane je bilo šest svadbi, rodilo se 13-oro dece, ali nažalost umrlo je 27 meštana, tako da demografske prilike nisu baš ohrabrujuće, ali ni toliko strašne. Primetno je da kao i u drugim okolnim naseljima ljudi iz mnogih domaćinstava odlaze u inostranstvo, ali se povremeno i vraćaju. Uočljivo je da u tim domaćinstvima neko iz porodice ipak ostaje, tako da ima ko da brine o imanjima – rekao nam je Robert Leko.

Meštani Oroma imaju sve uslove za udoban život, svu potrebnu komunalnu infrastrukturu, od vodosnabdevanja do kablovske televizije, školu, zdravstvenu stanicu, dom kulture i snabdevenost, a blizu su Subotica, Senta i Kanjiža. Društveni život u Oromu je prilično razvijen, tako da imaju gde da se razonode i angažuju u kulturnim, sportskim i drugim civilnim organizacijama.

Orom ima konjički klub i hipodrom. Godišnje se u selu priređuje 25 do 30 raznih manifestacija, od kojih su najznačajnije Svetski susret Oromčana koji će se narednog leta održati četvrti put, a ustalio se i do sedmog izdanja dogurao „Festival vetrenjača” na kojem se okupljaju mladi iz zemlje i inostranstva.     

Tekst i foto: M. Mitrović