Kad se policajci dohvate alata
BEČEJ: Kad je požar, čiji je uzrok bio kvar na električnoj instalaciji, naneo ogromnu materijalnu štetu u kući policajca Ilije Tančića (44), malo je ko mogao i da pomisli da će se za samo mesec dana posledice sanirati.
U požaru 20. avgusta u 13,30 sati uništeno je sve u kući u Ulici Branka Radičevića 48, od zidova, stolarije, nameštaja do bele tehnike. Odmah su se u akciju pomoći uključile kolege iz Policijske stanice u Bečeju, ali i komšije, pojedini privatnici, ljudi dobre volje...
Samohrani otac i sinovi Stefan (17) i Strahinja (13) koji su ostali bez majke pre desetak godina u saobraćajnoj nesreći, u požaru su izgubili gotovo sve.
- Bio sam na dužnosti kad mi je mlađi sin Strahinja javio da je nešto puklo kod utikača za struju i izbio je požar. Rekao sam mu da odmah izađe iz kuće i pozvao smo vatrogasnu službu. Iako su vatrogasci za tili čas stigli, u kući je već sve gorelo. Sreća da vatra nije zahvatila krov. Kad se požar sanirao i vatrogasci otišli, ostao sam sa sinovima na sred dvorišta i videli smo samo zgarište. Deca su se smestila kod sestre, a ja nisam znao gde ću i šta ću –priča Ilija Tančić.
Kao što novi dan sunce ogreje, tako su se sutradan na mestu nesreće našle mnoge kolege policajci, komšije, prijatelji...
-Gotovo sve kolege koje su bile slobodne došle su sutradan i sve nagorele stvari smo izbacili. Ostali su goli crni zidovi. Onda je krenula akcija skidanja maltera koji je usled visoke tepmerature ispucao, keramičke pločice otpale, vrata i prozori nagoreli... Veliku pomoć imali smo od komšija – dodaje Ilija. - Bez obzira na hijerarhiju u službi, od komandira koji je među prvima zasukao rukave i pitao „koja je moja soba”, do koleginice koja je tek mesec dana bila u službi i još nije sve ni upoznala, kolege su dolazile kad je ko mogao i radio koliko je znao i umeo. Koleginice sa šaltera su došle se krpama i deteryentom u rukama i prale ono što je vredelo oprati.
Nismo se na tome zaustavili, dodaje komšija Rade Sremčević, koji je i sam tu od prvog dana. Svaki dan je po nekoliko policajaca dolazilo da radi, a pokazali su da znaju da rade razne stvari. Pokazalo se da su oni ljudi koji ne samo što štite zakon, već znaju i druge stvari da rade. Zatekli smo Srđana Ćuću koji, uz pomoć Ilije i njegovog oca Stevana iz Radičevića, koji sve vreme dežura i pomaže, postavlja gipsane ploče na plafonu, a s „amerikanerom“ barata kao sa pištoljem. U kupatilu je keramičar Milan Siljega, Krupljanin koji sada živi u Bačkom Gradištu, a dok niveliše pločice dodaje: „Ovo je pomoć prijatelju u nevolji“.
Ne treba zaboraviti i na vršnjake Ilijinih sinova, koji su došli da pomognu i našlo se posla za njih, ali i pojedine privatnike. Firma „Elektroliv“ je dala materijal za elektroinstlaciju, koju je razvukao po kući površine oko 100 kvadratnih metara Imre Kulčar iz Bačkog Petrovog Sela. Posla oko vodovoda prihvatila se firma „Gospođinački“. Mnogo se uradilo za mesec dana, ali useljenja sigurno neće biti još za mesec dana.
Dosadašnja solidarnost se procenjuje na oko 5.000 evra. A trebaće još, jer kuću treba opremiti za život, pošto je vatra sve progutala. Zato u Policijskoj stanici skupljaju novac. Odvoji koliko ko može. Međutim, ovde se solidarnost ne meri novcem. Višestruko veća vrednost je to što su kolege pokazale humanost i svojim radom pripomogle u nesreći kolege. Nema dileme, pokazali su policajci u bečejskoj Policijskoj stanici visok stepen kolegijalnosti.
- Ljudi, još sam u šoku. U noći posle požara sve mi je bilo crno, poput zgarišta u kući, sada sam u pozitivnom šoku, jer vidim koliko su ljudi, ljudi. A to danas nije mala stvar. Neizmerno hvala svakom ko je pomogao i još uvek pomaže mojoj porodici i meni. Zahvaljujući toj humanosti, moja deca i ja opet ćemo imati svoj dom - zaključuje Ilija Tančić.
V. Jankov
