Inovativna Škola plus

Da budemo precizniji, sledeće godine 28. maja, ova družina, koja je nastala kao deo poljskog projekta organizacije „Zeleni koreni demokratije”, slavi 20 godina neprekidnog postojanja.

- Mnogo značimo našoj lokalnoj sredini i prepoznati smo kao organizacija koja se stvarno bavi decom na kreativan i inovativan način - ponosna je predsednica udruženja Jasmina Turturea, koja radi i kao učiteljica u ovdašnjoj Osnovnoj školi „Dositej Obradović”. - Najviše promovišemo kulturu, toleranciju, zajedništvo među nacijama, zdrave stilove života, obrazovanje...

Kao prvenac takvog pristupa u Srbiji, belocrkvanska Škola plus, kako je najjednostavnije svi zovu, uspehe je nizala isključivo volonterskim radom i nepresušnim entuzijazmom kako nastavnika, tako i samih đaka i njihovih roditelja.

- Zamisao je bila da se prave „roditelji-nastavnici” organizacije u školama i da se na „Škola plus” doda još naziv svoje škole - pojašnjava Turturea. - Taj trougao učenik-roditelj-nastavnik odlično funkcioniše. Naravno, nije obavezno da na aktivnostima prisustvuju i roditelji, ali oni iskoriste da tih sat-dva provedu sa svojm decom u pozitivnoj atmosferi. Mogu da kažem da funkcionišemo kao u košnici.

Pre godinu dana „Škola plus - Dositej Obradović” osnovala je hor, prvi van redovne škole, i to na inicijativu Nacionalnog Saveta češke nacionalne zajednice u Beloj Crkvi. Okupljaju se pod imenom „Radost”, jer se ta reč isto kaže i na srpskom i na češkom jeziku. Međutim, osim na ta dva jezika, pesme izvode i na rumunskom i engleskom.

Iako je ideja da Škola plus okuplja samo odlične đake, odnosno darovite i talentovane učenike, to ne znači da odbijaju i drugu decu koja žele da im se priključe.

- Naravno, mi i njima dajemo mogućnost da se poprave u svojoj školi i da onda postanu stalni članovi naše škole - kaže nasmejana Jasmina, ugostivši nas u prostorijama Škole plus koju su dobili 2005. godine od lokalne samuprave, kao vid jedne od brojnih podrški. - Ovde je mnogo ljubavi, rada i truda utkano, a imamo i mnogo rezultata. Ne držimo samo unutra aktivnosti, idemo i na pešačenja, izlete, a imamo i uspešnu prekograničnu saradnju.

Oko 80 redovnih đaka, raspoređenih uglavnom u tri grupe, druže se dvaput nedeljno na različitim tematskim radionicama. Budući da žive u multunacionalnoj sredini, ne zapostavljaju nijedan jezik kojim su okruženi, pa se tako sporazumevaju i na srpskom, češkom, nemačkom, rumunskom, mađarskom... Takođe, ni sport, rekreacija, očuvanje kulturne baštine i volonterizam nisu izostavljeni iz ponude.

- Nekad se teme nameću same, ili ih predlažu deca, dok radimo i programe koje nam prihvati država, pa nekad i nemamo vremena za izmišljanje novih - dodaje naša sagovornica. - Osim što radimo sa decom i mladima, radimo i sa odraslima. Gledamo da bar jednom mesečno imamo predavanje na neku aktuelnu temu. Od septembra smo imali dve iz oblasti zdravstvenog obrazovanja, „Reci NE pušenju” i „Kako pravilno prati ruke”.

L. Radlovački