Iđošani peticijom traže čišćenje Krivaje

Rečica protiče kroz tri naseljena mesta ove opštine, i u mnogo većoj meri je zagađena, nego što stoji u izveštaju, tvrde meštani i predstavnici lokalne samouprave.

Pokrajinski inspektor izašao je na teren nakon dopisa Ministarstvu zaštite životne sredine iz februara ove godine, kad su stanovnici Malog Iđoša tražili da se reši problem zagađene reke. U dopisu koji potpisuje predsednik opštine Mali Iđoš Marko Lazić piše da reka Krivaja već nekoliko godina unazad menja boju, postaje mutna i u blizini obale se javljaju izuzetno neprijatni mirisi.

„Naši građani su zabrinuti, jer se problemi ponavljaju godinama i onima koji žive u neposrednoj blizini, onemogućavaju normalan život”, navodi se u dopisu Ministarstvu, uz podsećanje da su se već obraćali nadležnima, ali da nije bilo rezultata.

Nadalje, prema njihovim saznanjima, postoji zakonska prepreka koja onemogućava brže rešavanje problema i Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje, kojom se određuju granične vrednosti emisije zagađujućih materija koje se

ispuštaju u recipijent (u ovom slučaju Krivaja) i rokovi (2025. odnosno 2040.godina) koji su predviđeni za njihovo dostizanje, omogućavaju rasterećenje recipijentata uz određenu naknadu.

Na ovaj dopis predsednika opštine Mali Iđoš, Ministarstvo je odgovorilo u aprilu i prosledilo ga nadležnom Pokrajinskom sekreterijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, Sektoru za inspekcijske poslove, inspekciji za zaštitu životne sredine, a obaveštenje je potpisao pomoćnik ministra Željko Pantelić.

Nakon toga, pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine izašao je na teren i sastavio Izveštaj, koji smo tražili od Pokrajinskog sekreterijata na uvid, a sa kojim se stanovnici opštine Mali Iđoš ne slažu, jer se njihov problem ne rešava ni u kom pogledu. Predsednik opštine kaže za „Dnevnik” da su građani Malog Iđoša, Lovćenca i Feketića posebno nezadovoljni, jer cela opština smrdi već dva meseca.

„Ideja građana je bila da se pokrene peticija kako bi nas vlade Pokrajine i Republike čule pomogle nam da rešimo problem koji traje godinama, a poslednjih par meseci je nepodnošljiv“, kaže Marko Lazić i dodaje da se sa izveštajem pokrajinskog inspektora ne slažu, jer im ništa ne rešava, samo odlaže problem.

U izveštaju piše da po Uredbi iz 2011. godine, tri kompanije iz Bačke Topole koje se navode kao glavni zagađivači Krivaje, imaju pravo na takvo poslovanje do 2025.godine.

„Perutnina Ptuj - Topiko, Žibel u sastavu AIK Bačka Topola i Industrija mesa Topola po zakonu mogu do 2025. godine da ispuštaju otpadne materije u vodu i upravo zato su građani masovno potpisali peticiju kako bi ih neko nadležan čuo „ ističe Lazić i dodaje da je samo za prva tri dana potpisalo 600 građana iz Lovćenca, kao i iz Feketića, ali i skoro svi stanovnici Iđoša, jer su oni najugroženiji. Lazić kaže da lokalna samouprava nema rešenje, ali znaju da kompanije mogu da stave prečistače i samim tim ne zagađuju reku, koja bi se izbistrila vremenom.

Nismo uspeli da dobijemo stav zvaničnika iz Opštine Bačka Topola, ali kako nezvanično saznajemo stanovnici već godinama organizuju proteste i skupove, pa ipak tri firme koje rade u industrijskoj zoni i zagađuju Krivaju, ne žele da kupe prečistače, jer im se „isplati” da plate milionske godišnje kazne za zagađivanje, pre nego da investiraju u prečistač.

Uz tri kompanije na spisku zagađivača se našlo i JKP iz Bačke Topole, ali ono ispušta samo komunalni otpad, i ne smatra se da od njega potiču ovi problemi. Opština Bačka Topola ima idejno rešenje za ugradnju prečistača za njihovo komunalno preduzeće, ali nema mogućnosti da utiče na privatne kompanije, kojima naš zakon dopušta da se „izvuku” sa bacanjem organskih materija u rečicu, čije truljenje izaziva smradove za stanovnike tri opštine, ali i pomor živog sveta u reci.

Iako zagađenje ne utiče na pijaću vodu, jer su bunari duboki 120 metara, smrad je toliki da ljudi koji žive uz Krivaju ne mogu da otvore prozore. Stanovnici Feketića, gde smo snimali reku i okolinu, tvrde da su nekada u Krivaji bile i žabe i kornjače, kojih danas više nema, da su pecali ribu i kupali se u reci.

„To je problem sa kojim živimo godinama, ali nikad nije bilo ovako. Imamo bebu, a predveče kada krenu isparenja, smrad je toliki da moramo da se zatvorimo u kuću i ne izlazimo napolje“, kaže Imre Lošonci, koji se nekad i kupao u Krivaji, i pecao, a napominje da Krivaja toliko menja boju, da bude i kao krv crvena, jer velika klanica, kao i firma koja prerađuje živinsko meso, ispuštaju ostatke u reku.

Njegova žena Žužana dodaje da kad podižu branu, reka pobeli i izgleda kao da je masna. Komšija u prolazu nije želeo da komentariše stanje reke, već je ljutito odmahnuo rukom rekavši da niko neće da im pomogne, dok Ilona Vitković, koja živi ulicu niže kaže da prozori njene kuće baš gledaju na Krivaju.

„To traje i druže od tri godine i kada kuvam ne mogu da otvorim prozore. Živimo na selu, trebalo bi da imamo prednost u čistom vazduhu, prirodi, pored vode, a ispalo je više zagađeno nego da smo u gradu“, kaže Vitković, koja kaže da će potpisati peticiju, ali nije sigurna da će to pomoći.

Krivaja, pa time i otpad koji nosi, proteže se od Bačke Topole, kroz Mali Iđoš, pa sve do Srbobrana. Pre godinu dana, Mesna zajednica Bajša pisala je molbu Pokrajinskom sekreterijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u vezi sa zagađenjem reke Krivaje, kada ih je podržala i Opština Bačka Topola.

I tada se tražilo hitno rešenje zagađenja Krivaje, uz podsećanje na poglavlje 27 vezano za životnu sredinu, u pristupnim pregovorima Srbije za ulazak u Evropsku uniju.

Maša Stakić

Foto: J. Ivanović