HOTEL ZA PSE U ŠAJKAŠU koji oduševljava sve koji ga posete
Zoricu Babić iz Šajkaša ljubav prema psima opredelila je da budući život posveti upravo njima. Iako je završila pravo, ipak je ova ljubav bila jača.
Pre godinu dana odlučila je da otvori hotel za pse. Uprkos predrasudama okoline, znala je koji joj je cilj i u tome je istrajala. Napravila je pravi raj za male kućne ljubimce, u okviru svog porodičnog doma u Šajkašu.
- Prošle godine, kada smo pokrenuli sve ovo, nije baš bilo mnogo posla. Međutim, kako je krenulo, zaista smo imali najbolje preporuke od klijenata, tako da sada jedva postižemo mama i ja. Upravo te preporuke čine me ponosnom, to je jedina prava reklama u ovom poslu. Kada ljudi kažu kako smo brinuli o njihovom ljubimcu, da je odavde otišao zdrav, čist i srećan, to je najveći uspeh - kroz smeh priča Zorica.
Na samom ulasku u „Moj Snupi“, oduševljava park u kojem psi provode lepe dane, sa fontanom, toboganom, ljuljaškama i igračkama, a odmah pored toga je i natkriveni prostor, u kojem mogu da provode vreme kada pada kiša. Kapacitet hotela je 15 boksića, a kako kaže vlasnica, ne planira da ga proširuje, kako bi mogla svakom da se posveti.
Svaki pas koji dođe mora biti redovno vakcinisan, očišćen i zaštićen od parazita, a imaju i brigu veterinarske ambulante sa kojom hotel sarađuje. Osim podrazumevanog, u hotelu je zimi obezbeđeno grejanje, leti klima, borave u boksićima napravljenim od PVC materijala, kako ne bi mogli da se povrede, a higijena je na vrhunskom nivou, u šta smo se uverili. Neizostavna je i lagana muzika, kao i prigušena svetla, što doprinosi da noću mirno spavaju.
- O svemu brinemo mama i ja, jer sam jedino tako sigurna da će apsolutno sve biti u najboljem redu. Uglavnom svi misle da je samo zanimljivo, eto igraš se sa kucama, ali to je mnogo više od toga. Brinuti o živom biću ogromna je odgovornost i zato to ne prepuštam nikome, ne bih bila mirna da nisam stalno uz njih. Za mene nema odmora ni dana, jer sam tu 24 sata dnevno, a to bez velike ljubavi ne bi moglo tako da funkcioniše. Pitaju me gde sam sve to videla, a ja jednostavno kažem da nisam nigde, ali sam znala kakve uslove želim za njih, sve sam posebno osmislila, znala sam da želim da izgleda kao da su u svojoj kući i da je sve besprekorno – ističe Zorica.
U okviru hotela, radi i salon za kupanje i šišanje pasa, koji pokriva gotovo sva mesta u okolini Šajkaša, dok u hotel uglavnom svoje ljubimce ostavljaju Novosađani, Beograđani, Zrenjaninci, pa i ljudi iz Bačke Palanke, Kikinde...
- Vlasnike pasa redovno izveštavam o svemu, na vezi smo koliko god oni to zahtevaju. Imamo boravak i na dnevnom nivou, a uglavnom nam klijenti ostavljaju pse kada idu na odmor, na desetak dana. Imali smo i one koji su ostajali po mesec, mesec i po dana kod nas, nije im teško da dođu u Šajkaš, samo im je bitno da je pas na sigurnom. Neizmerno sam srećna kada nakon toga ljudi dovedu svog psa tokom dana, samo da se igra sa drugim psima, sa mojom pudlom Ninom, toliko se vežu za nas, posle dođu da bi uživali - objašnjava Zorica Babić i dodaje da pre svakog povratka vlasniku, ljubimca okupaju i srede, što ljudima mnogo znači.
U šajkaškom hotelu za pse boravili su mnogi psi, pa i oni sa posebnim potrebama, kojima je potrebna ozbiljna posvećenost i nega. Takođe, imali su i psa koji je boravio u kući, zajedno sa Zoričinim ljubimcem Ninom.
- Naš gost Pako toliko je zavoleo Ninu, čak smo mu pravili i rođendansku tortu. Vi ne znate koja je to sreća kad on dođe kod nas, pa vlasnicu vodi da joj pokaže gde on bude. Ljubav mi je motiv, ali i nagrada. Ostvarili smo brojna prijateljstva, za Novu godinu sam im slala poklone na kućnu adresu, za kuce igračka, a za vlasnike majica, šolja i privezak. Neizmerno sam srećna što nam se ljudi javljaju i nakon boravka, javljaju kad treba da se oštene. Psi ne umeju da lažu, a njihova sreća moj je najveći uspeh - kazala je Zorica Babić.
Ukoliko pas slabije jede, ona se ne dvoumi da mu skuva belo meso, doda paštetu u granule, samo da bude zadovoljan. Takođe, u njenom hotelu mogu se naći i psi za udomljavanje, o kojima takođe brine, obezbeđuje im hranu i lekove.
U današnje vreme, kada se ljudi sve više okreću životinjama, što je Zorica nesumnjivo potvrdila, veoma je važno pronaći ljude koji će nesebično brinuti o njima u momentima kada sami vlasnici ljubimaca to ne mogu. Kada pronađete osobu koja se u poslu sa ljubimcima ne vodi surovim profesionalizmom, nego ljubavlju, to je ono što se odmah prepozna.
Srđan Knežević