Heroj nije zaboravljen

Čast da u ime Pokrajinskog i Republičkog odbora Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Ljavroški uruči medalje imao je predsednik Gradske organizacije SUBNOR-a u Zrenjaninu Nedeljko Papić. Jedna medalja Pavelu je dodeljena kao učesniku slavne Batinske bitke u Drugom svetskom ratu, jedne od najkrvavijih na našim prostorima. Drugo odličje zaslužio je povodom obeležavanja 70 godina od oslobođenja, kojem je on dao lični doprinos.

-Hvala što niste zaboravili na mene i na ono što smo moji saborci i ja činili oslobađajući zemlju od okupatora. Danas je najvažnije da čuvamo slobodu koju smo izborili, da negujemo međusobno poštovanje i toleranciju, da radimo za dobrobit svoje države i onda će biti i uspeha – istakao je ganuti Ljavroška, zahvaljujući se na uručenim medaljama.



On se i danas živo seća borbi na Sremskom frontu, na koji je otišao sa starijim bratom.

- Učestvovali smo u bitkama od Sremske Mitrovice do Šida, i na Batini. Bili smo raspoređeni u Vajsku, a kada je počeo napad ruske artiljerije na nemačke položaje, mi smo bili na mrtvoj straži na Dunavu, kod Monoštora i tamo obezbeđivali položaje od eventualnog prodora neprijatelja. Imali smo i teške bitke u Baranji, kod Belog Manastira, pa u Slavoniji, u pravcu Našica. Mnogo naših drugova je palo. Tu je poginuo i naš Arađanin Janko Čeman, pomoćnik puškomitraljesca – u dahu priča Pavel, ističući da je on u borbi koristio ruski automat na doboš.

Oslobođenje ga je zateklo u Dravogradu, ali je njegova jedinica produžila ka Sloveniji. Prodrli su i u Austriju pa bili vraćeni.

- Za sve to vreme brat i ja imali smo sreće da nismo bili ranjavani. Samo sam ja jednom bio teško kontuzovan prilikom pada granate kod Orašca, kada mi je poginuo komandir – priča starina.

I podseća da je i posle oslobođenja bilo teško, da je bilo borbe, ali za bolji život. Ipak, kaže on, narod je bio složan i odlučan.

- Aradac do 1952. godine nije imao struju i mi smo uspeli da odradimo elektrifikaciju. Učestvovao sam i u osnivanju Mesne zajednice, pisao prvi statut sela. Gradili smo dobre odnose u selu koje je do 1956. godine i administrativno i rejonski bilo podeljeno na Srpski i Slovački Aradac, a onda se ujedinilo - podseća Pavel i kaže da su to sada samo lepe uspomene.

Ž. Balaban