(FOTO) GAZDINSTVO SOLOMUN–SUBOTIĆ U ELEMIRU POZNATO PO PEKMEZU I RAKIJI Ko proba, vrati se po još
ELEMIR: Ko je jednom probao domaći pekmez od kajsija ili šljiva nastao u poljoprivrednom gazdinstvu Solomun - Subotić iz Elemira, vrati se po još. Domaći ukusi i mirisi pekmeza spremljenih po staroj porodičnoj recepturi, od voća iz porodičnih voćnjaka, sa minimalnim dodatkom šećera, kuvanim taman koliko treba, pa sipanog u tegle i ohlađenog prirodnim putem, zatrpanog u korpama plevarama, delo su vrednih ruku nekoliko generacija bliskih rođaka.
-Sada je već treća generacija uključena u porodični posao. Tu su moja mama Verica Solomun i njena rođena sestra Dijana Subotić, pa moj brat od tetke Miloš Subotić i njegova supruga Marija, moja rođena sestra Dragana, moja supruga Marija, naša kćerka Katarina i ja – priča Dragan Solomun.
A sve je počelo pre desetak godina, iz voćnjaka.
-Mi smo imali voćnjak, u kom je bilo trešanja, višanja, dunja, kajsija, šljiva. Onda smo brat i ja nasledili nešto zemlje i rešili da podignemo voćnjake kajsije, lešnika i dunje. Prodavali smo sveže voće, pa onda počeli da pravimo rakiju i likere. Dešavalo nam se da za naše potrebe skuvamo pekmez, pa nam preostane. Ponudili smo ga na prodaju, videli da kupci jako lepo reaguju na naše domaće proizvode i tako, malo po malo, stigli smo do današnje proizvodnje - ističe Dragan.
Pekmez, po kom ih danas prepoznaju kupci na svim bazarima i manifestacijama gde se pojave, priprema se po staroj recepturi, a u kuvanju učestvuju svi. Pekmez se kuva uz stalno mešanje, voće ne melju, a za količinu u velikoj šerpi potrebno je oko sat vremena da se skuva. Posao traje i više od mesec dana, nije uopšte lak. Ipak, vredni Elemirci odlučni su da ga i dalje pripremaju na starinski način, bez ikakvih dodataka ali i bez tuđe pomoći. Nekako su, kažu, najsigurniji u ono što kroz njihove ruke prođe, jer im je kvalitet na prvom mestu.
-Voće je iz naših voćnjaka. O svemu vodimo računa i jako se brinemo za naše voće dok ne sazri. Ovog proleća smo kajsije bukvalno spasavali od mraza. Noći smo proveli paleći slamu i grejući ih. Plodovi su zdravi i kvalitetni pa je logično i da konačni proizvod bude vrhunskog kvaliteta. Količine nam nisu važne, koliko imamo voća toliko će biti pekmeza i rakije ili likera – naglašava Dragan Solomun.
Ž. Balaban
Foto: privatna arhiva
