(FOTO) DNEVNIK U BEZDANU Izazovi i blagodeti života usred evropske Amazonije
Okružen silnom šumom i još silnijom vodom nalazi se Bezdan, selo nepravilnog oblika i stihijski građenih uzanih uličica, zbog čega su mnoge jednosmerne i dodatno komplikuju snalaženje po ovom ravničarskom naselju.
Međutim, ma koliko mesto delovalo idilično i inspirativno, ipak je na meti emigracija, zbog čega je radno sposobno stanovništvo mahom otišlo u inostranstvo da radi, pa je tako i sve manje meštana na spavanju – čak 2.700 njih!
– Rak-rana nam je to što nestaju ljudi, nema mladih, većina ih je otišla i ostali su stariji – kaže predsednik Saveza MZ Bezdan Čapo Levente, napominjući da je to i jedan od razloga zašto u selu ne postoji ribolovačko udruženje sa kontinuiranim radom. – Bilo je više ribolovačkih društava, ali sve se svodi na isto. Oni koji su radno sposobni i fizički aktivni su otišli, a ostali su stari koji nisu za pecanje.
Tek prava slika i prilika Bezdana bude na brojnim manifestacijama koje tokom godine organizuju – što slava, praznika, festivala... A da su složni i jedinstveni – jesu tokom cele godine, jer čime se naročito meštani diče, jeste podatak da u selu živi 15-ak nacija!
– Takođe, nekad je bilo ispod četiri odsto nezaposlenih i to su bile samo domaćice. Tada je bilo brodogradilište, štamparija, kombinat, tkačnica, trikotaža... Ljudi su išli i za Sombor, ali nažalost, sve se to ugasilo i sad se meštani pretežno bave poljoprivredom. Zemlja nam je prve i druge klase i uzgajaju se standarne kulture, dok nam je proizvodnja mlevene paprike na svetskom nivou – veli naš sagovornik.
Prvi pomeni naselja koje se nalazilo u blizini današnjeg Bezdana, a pod nazivom Baćan, datira s početka 14. veka, ali ono ubrzo biva uništeno najezdom Turaka. Vek kasnije ono se pak opet spominje kao ribarsko mesto, da bi se ubrzo počelo razvijati doseljavanjem Poljaka, Čeha, Nemaca i drugih slovenskih naroda. Tek 1762. godine počinje planska kolonizacija i građenje sela, iako je nešto ranije sazidana prva crkva.
Od istorijski značajnih građevina je i prva betonska prevodnica u Evropi koja je izgrađena 1856. godine na Dunavu i predstavljala je novi ulaz u Francov (Veliki bački) kanal.
I ma koliko bilo teško opstati u mestu koje je prepuno raznih potencijala – naravno, svih skoro neiskorišćenih, bar još uvek – u Bezdanu benefiti su: čist vazduh (iako kroz selo protutnji više od 200 kamiona zbog graničnih prelaza), cene kuća su u proseku 30.000 evra (one na vodi su, jelte skuplje), imaju muzeje, bogato lovište, pride čekaju na pristanište za kruzere pa samim tim i izgradnju motela za turiste, iznedruju uspešne sportiste (u kajaku i rukometu) zbog čega i imaju Park olimpijaca i vode se kao olimpijsko selo...
Da biste se uverili u svu lepotu bezdanskog života, možete se počastiti noćenjem u nekom od vikend naselja, a cena jednog spavanja ume da pređe i 100 evra. Što, valjda, samo potvrđuje koliki je užitak biti na tromeđi skoro pa usred evropske Amazonije!
Tekst i foto:
Lea Radlovački
