(FOTO) „DNEVNIK” NA LICU MESTA: Svečano obeležena PRVA STOGODIŠNJICA POSTOJANJA NOVE CRVENKE Ponosni na hrabre slobodarske pretke

Trojica Solunaca: Filip Guzina, Vidak Đeklić i Trifko Pikula slove za osnivače sela, a njihovi potomci juče su prisustvovali svečanosti povodom prve stogodišnjice Nove Crvenke, zajedno sa predstavnicima Opštine Kula, meštanima i prijateljima iz okolnih sela.

- Ovo je važan jubilej Novu Crvenku i važan praznik za celu Srbiju i Republiku Srpsku, koja takođe slavi Dan zastave i srpskog jedinstva - rekao je predsednik Opštine Kula Damjan Miljanić, dodajući da je za meštane Nove Crvenke posebno važan jučerašnji skup, budući da slavi sto godina od osnivanja mesta. - Nova Crvenka je malo mesto koje neguje duh i ima ukorenjeno pamćenje na taj događaj, kao i momenat kad se svi podsećamo da je kroz istoriju srpski narod imao teške momente i teška iskušenja, ali je borba obeležila naš narod, borba za slobodu ili danas u miru, borba za bolje sutra. Tome i težimo, da izgrtadimo bolju Novu Crvenku, bolju opštinu Kula i bolju državu i sve prostore na kojima živi naš narod. U tome nema mesta za malodušnost ili za kukanje na teške momente, uvek ih je bilo, već treba da čujemo poruku predaka i gradimo bolju budućnost.

U cilju razvitka sela, Miljanić je istakao da se proteklih godina dosta ulagalo - izgrađena je putna infrastruktura, naročito kad je reč o investiciji koja podrazumeva nov put između Crvenke i Nove Crvenke. Takođe, u selu su asfaltirane ulice, uređen je Dom penzionera, a kako u mestu ima sve više novorođene dece, u planu je pravljenje još jednog dečjeg igrališta, kao i izgradnja prvog vrtića.

- Obezbedili smo prostor, razgovarali smo s majkama, tako da bi bilo sjajno da to realizujemo, što bi bila nova pobeda Nove Crvenke - naglasio je Miljanić.

Uz kuće bilo važno sazidati i školu

Na sto parcela koje je projektovao inženjer Mrazovac, naseljeni su solunski dobrovoljci sa svojim porodicama i tako 1923. godine osnovali Novu Crvenku. Meštani su najpre slavu sela obeležavali na Svetoga Savu, da bi kasnije uzeli 15. septembar za najvažniji datum u mestu.

Crkva je zidana od 1924. do 1927. godine, a zvonik 1939, premda crkva nikad nije podignuta u mestu. U početku je u selu živelo oko 700 meštana, dok ih danas ima manje od 300.

Svečanost povodom obeležavanja stogodišnjice Nove Crvenke počela je okupljanjem kod spomenika Solunskim dobrovoljcima, dela vajara Jovana Soldatovića, gde su vence položili predsednik Opštine Kula, predstvnici Saveza boraca Opštine Kula i Mesna zajednica Nova Crvenka, nakon čega je crvenački paroh Radovan Maljković održao parastos svim preminulim borcima tokom Prvog svetskog rata. On je tom prilikom istakao da je važno da se setimo naših predaka koji su platili najtežu cenu svojim životima, ali da su, pobedivši u Velikom ratu omogućili potomcima da žive u slobodi.

Nakon skupa u centru sela, kulturno-umetnički program je održan u Domu kulture, počevši državnom himnom „Bože pravde“ i pesmom „Tamo daleko“, nakon čega su govor održali predsednik Saveta Mesne zajednice Nova Crvenka Zoran Gojković, zahvalivši se brojnim gostima što su uveličali događaj svojim prisustvom, a potom su se obratili i najstariji meštani sela - Vladimir Slijepčević (84) i Vladimir Bata Kozar (86).

- Zahvalan sam Bogu što živim i prisustvujem ovoj jubilarnoj stogodišnjici nastanka našeg najdražeg sela - rekao je Slijepčević. - Ovde sam se rodio, odrastao s najdražim ljudima. Naših rodonačelnika više nema, svi su se preselili na seosko groblje, gde odmaraju i počivaju na miru, ostali smo mi, njihovi potomci, da negujemo sećanja i približavamo prošlost sa divljenjem i poštovanjem na te hrabre ljude.

Vladimir Bata Kozar, inače autor monografije „Gorštaci - Nova Crvenka“, podsetio je prisutne na istoriju nastanka sela, život s kakvim su se prvi put susreli Solunci u ravnici, te da, bez obzira na siromaštvo i težak opstanak, svi su živeli zajedno i u slozi.

Sreća i tuga najstarije meštanke Milice Kozomore

Najstarija meštanka Nove Crvenke, koja doduše već oko 60 godina živi u Beogradu, Milica Kozomora Gajić (90) prisustvovala je jučerašnjoj svečanosti povodom stogodišnjice sela. Tom prilikom je obišla svoju rodnu kuću o kojoj, kao i o samom mestu, govori kroz suze i knedlom u grlu.

- U duši mi je selo moje i ove ulice, narod, svi smo se družili, bilo nam je sve lepo, sasvim drugačiji je bio život tada, u svakom smislu - priseća se baka Milica, srećna što je ponovo u svom selu, ali tužna što njenih vršnjaka više nema. - Otac mi je bio Solunac i mučio se kad je došao, prvo je živeo na Lackinom salašu kod Kule, a onda je ovde dobio zemlju od kralja i sazidao kuću. Teško je videti kuću u kojoj sam odtasla, ali volim što sam došla i videla svoj narod i svoje selo, iako mi je teško. Nisam dolazila često, ranijih godina jesam, sad sam ipak stara i već nemam kod koga da dođem... Svim meštanima bih poručila da su živi i zdravi i da uživaju u našem lepom selu!

- Važno je napomenuti da su ova poljoprivredna zemlja i kućne parcele, koje su dodeljene dobrovoljačkim porodicama, uredno plaćene veleposedničkim porodicama novcem kralja Petra Karađorđevića i zato se mi danas, nakon sto godina, osećamo slobodnim, jer iza nas nije ostao dug. U nadi da će Bog ispuniti naša očekivanja, a nas razmnožiti i ojačati da budemo dostojni predstavnici svojih predaka, čestitam vam dan sela i ovaj veliki jubilej - zaključio je Bata.

Dnevni program uveličan je i nastupom KUD-a „Durmitor“ iz Kule, guslarom  Petrom Perom Vujovićem, ženske pevačke grupe, dok je jedan od domaćina Uglješa Slijepčević recitovao svoje pesme koje je napisao inspirisan Novom Crvenkom. Ratko Joković svirao je na dvojenicama, a uz mušku i žensku izvornu grupu izvedene su pesme „Oj, đevojko, moja duše“ i „Oj, sokole, tico mila“. Na bini su nastupili i predsednik Udruženja književnika i likovnih stvaralaca „Staze“ iz Kule pesnik Gavra Veselinović, koji je na početku otpevao pesmu „Tamo daleko“, potom je pevala Radmila Milošević, čime je i završen svečani program uz prigodan ručak u Domu kulture.

Lea Radlovački