Film GKUD "Ravangrad" o starom običaju somborskih Srba

Film prikazuje rekonstrukciju starog običaja somborskih Srba, koji su na jedan specifičan i svečan način predstavljali široj društvenoj zajednici novu mladu koja je došla u porodicu.

Predsednik GKUD „Ravangrad“ prim. dr Milan Božina zahvalio se svim akterima koji su učestvovali na projektu, svim domaćinima na lokalitetima gde je sniman film, a posebno se zahvalio autoru ovog projekta. Članu „Ravangrada“, Slobodanu Vukobratoviću. Ovo je jedan od projekata koje je Grad Sombor podržao na konkursu za očuvanje nematerijalne kulturne baštine, a u ime lokalne samouprave premijeru su propratili član Gradskog veća Srđan Savić i pomoćnica gradonačelnika Jovana Miljević koja se zahvalila „Ravangradu“ što kroz svoj trud, rad i istrajnost čuvaju pesme, igre i običaje.

Slobodan Vukobratović, kao autor projekta, predstavio je put od ideje do toga da se kroz ovakav video- projekat sačuva od zaborava jedan stari običaj specifičan za Sombor i njegovu okolinu.

- Sabirajući sačuvane fotografije i pisane tragove, ostvarili smo ovaj projekat pod nazivom „Somborski ubrađaj“. Kao čuvar folklorne tradicije srpskog i bunjevačkog naroda sa ovih prostora, „Ravangrad“ je odlučio da ovaj običaj Srba, kao izuzetan raritet karakterističan samo za Sombor i okolne salaše, dokumentarno-igranom rekonstrukcijom sačuva od zaborava. Taj životni običaj somborskih Srba gotovo više niko ni ne pamti, jer je prošlo 70 godina kako je izobičajen, ostali su tek skromni zapisi i požutele fotografije kao dokumenti da svedoče o njegovom postojanju - rekao je Vukobratović, dok je sam običaj ubrađivanja i njegovo značenje, publici stručno predstavila Ljubica Bačić iz Gradskog muzeja.

Sam ubrađaj, koji je nazivan i ubradač, je u suštini vrsta ženske svečane nošnje koju su do početka 20. veka kao povez ili maramu nosile mlade somborske Srpkinje od udaje do rođenja prvog deteta. Ubrađaj je svekrva poklanjala snahi na dan venčanja i nošen je samo pri odlasku na nedeljnu liturgiju ili o kakvim velikim crkvenim praznicima. Običaj je bio da se prve nedelje po udaji mlada snaha u društvu svekrve pojavi u crkvi u ubrađaju, koji je mogla da dobije kao novi ili da ga nasledi upravo od majke njenog supruga.

Ubrađaj kao deo narodne nošnje koji su nosili najčešće mlade žene sa Somboru okolnih salaša sastojao se od tri dela - široke zlatne čipke, velike bele marame ili vela u obliku pravougaonika i od suvog ili veštačkog cveća. Čipkani deo je uokvirivao lice mlade tako da kosa nije mogla da se vidi, a kako ovaj kruti komad garderobe ne bi grebao vrat i lice žene pod bradu joj je stavljan komad crvenog satena ili somota. Pravougaona marama, ukrašena reljefnim zlatovezom sa floralnim motivima, vezivala se tako da je šira strana sa zlatnom čipkom i naborima prekrivala grudi, dok je uži deo marame ukrašen čipkom i vezom padao preko leđa nove snahe. Veštačko cveće, kao simbol plodnosti i lepote, pravljeno je od somota ili svile u obliku ruža, bulki i klasja žita i stavljano je sa obe strane i iznad lica žene.

Milić Miljenović