Festival u Trešnjevcu: Bravure traktorista na pašnjaku
TREŠNJEVAC: Traktoristi, članovi njihovih porodica i brojni posetioci dobro su se u nedelju od jutra do večeri zabavljali na 13. „Festivalu traktora“ u Trešnjevcu, koji je priredila Omladinska organizacija „Kumbaja“ iz ovog mesta kanjiške opštine. Veština i spretnost u vožnji, kao i u provera snage traktora raznih marki i godina proizvodnje, postali su prava atrakcija na pašnjaku, a deca su imala razne zanimacije u krugu Garden bašte „Atlantis“.
Traktoristi su se nadmetali u kačenju priključaka za traktor, vožnji unazad, ubrzanju, povlačenju tereta, vožnji kroz blato i drugim disciplinama, ali proglašavani su najstariji i najlepši traktori. Epitet najsnažnijeg traktoriste poneo je Ištvan Dudaš, međutim, da li zbog izuzetno toplog vremena, korone ili drugih razloga, dame koje voze traktor su se pritajile pa nije proglašena najlepša traktoristkinja.
Peter Zaboš iz Čantavira zavredio je priznanje za najstariji traktor marke „zetor“, proizveden 1957. godine. Zaboš priznaje da je traktor, koji posebno ukrašava kada dolazi na „traktorijadu“, nekoliko godina mlađi od njega.
- Dobro me služi u domaćinstvu najviše za obavljanje transporta, dok za ostale poslove koristim mlađi traktor, ali i njemu je više od tri decenije. I sa starijim mašinama sam zadovoljan, jer uspevam da obavim poslove na obradi desetak jutara zemlje - kaže Zaboš, koji se sa „zetorom“ i takmičio u nekoliko disciplina.
Zoltan Bičkei iz Subotice je došao traktorom nemačke marke „dajc“ starim 63 godine, za deceniju starijim od njega.
- U voznom je stanju i mogu da obavljam sitne poslove oko kuće. Kod mene je više od dve decenije i ostaće kao oldtajmer. Za druge poslove imamo veći i mlađi traktor od tri godine, jer bitno je da se u gazdinstvu obnavlja mehanizacija - napominje Bičkei.
Imre Dudaš iz Trešnjevca je neprikosnoven u vožnji taktora kroz blato, za šta je osvojio pobednički pehar, drugoplasirani je bio Aleks Feješ i trećeplasirani Jene Božoki.
- Svako od nas proba i testira mogućnosti traktora, ali i sopstvene sposobnosti. Veliki broj ljudi dolazi da vidi kako vozim i kroz najveće blato. Meni je u krvi vožnja traktora u ekstremno teškim uslovima. Uz traktor imamo i konje, jer volimo i jedno i drugo - kaže Dudaš.
Priznanja za najlepše traktore poneli su Krištof Šoti, Žolt Sabadoš i Laslo Tertei, u kačenju priključaka za traktore za manje i veće traktore pobednici su Kristian Kalmar i Zoltan Bičkei, mlađi, u vožnji traktora sa prikolicom unazad najspretniji su bili Zoltan Poša, Laslo tertei i Zoltan Bičkei mlađi, dok je u Ištvan Dudaš trijumfovao u uporednoj vožnji ubrzanja i u konkurenciji traktora manje i veće snage. Laslo Čizmadija je bio najbolji u potezanju konopca i bacanju čizme u dalj, U vuči tereta u kategoriji manjih traktora najbolji je bio Jene Božoki, kod traktora srednje snage pobednik je Zoltan Poša i kod najsnažnijih mašina Čongor Biro. Organizatori su posebna priznanja dodelili Lajošu Suroku, Rolandu Kovaču i Tiboru Feješu za učešće na svim dosadašnjim festivalima.
Pored jahanja ponija, rodeo jahanja i trka u vrećama, za decu je izazovno bilo takmičenje u hvatanju prasadi i jaradi, pogotovo što su imali priliku da vijaju po dva praseta i jareta, te da ih ponesu kući. Najspretniji i najsrećniji je bio Krištof Sabo iz Bačkog Petrovog Sela, koji je uspeo da uhvati oba jareta, dok su prasad u uzbudljivoj poteri uspeli da uhvate Norbert Feher iz Trešnjevca i Čaba Kobrehel iz Čoke.
- Festival traktora je najznačajnija manifestacija u našem selu. Trudimo se da okupimo ljude iz sela i šire okoline i svake godine imamo sve više učesnika i posetilaca. Lane je festival izostao zbog korone, a ove sezone smo planirali da ćemo ga održati u uobičajenom terminu u maju, ali smo ipak sve odložili za septembar i nismo pogrešili, jer nas je poslužilo lepo vreme i okupili smo oko 200 traktorista. Puno programa smo pripremili i za decu jer se ovde dolazi porodično i svako ima čime da se zabavi - objašnjava član Organizacionog odbora Zoran Teslić.
Predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer ističe da manifestacije koje se dešavaju u selima najbitnije su za meštane, gde mogu porodično da se zabave i razonode, pa napominje, pošto u opštini ima 13 naselja, jako je bitno da svako naselje ima sopstvenu prepoznatljivu manifestaciju.
- Te manifestacije su u funkciji obogaćivanja turističke ponude, da privučemo što više ljudi sa strane. To da imamo smeštajne kapacitete, restorane i gastronomsku ponudu, bez dodatnih sadržaja neće zadržati posetioce duže vreme, bar za ceo dan ili vikend. Upravo ovakve manifestacije sa bogatim i sadržajnim programom pomažu obogaćenju ponude i razvoju turizma - naglašava Fejstamer, dodajući da su za sva naselja mesne zajednice odredile koje su im najvažnije manifestacije, a da ih lokalna samouprava ih podržava iz budžeta.
M. Mitrović
Projekat „Kanjiža na dlanu” realizuje DVP Digital, a sufinansira Opština Kanjiža. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.