„Dnevnik” u viševekovnom selu: Starčevo

Osim što ima više od 8.000 stanovnika i što je tabla na ulazu udaljena od pančevačke table svega desetak metara, razlog drugačije terminologije je činjenica da se u tom mestu poljoprivredom bavi manje od 30 odsto stanovništva, dok su ostali zaposleni u Beogradu, pančevačkim industrijskim zonama i u lokalnim privrednim subjektima. Mada, od samog ulaska u Starčevo ne stičete utisak da ulazite u naselje na koja smo navikli na ovakvim našim putešestvijama, naprotiv to je veleselo koje ima tridesetak aktivnih udruženja građana, pet festivala, Muzej neolita, brojne sportske klubove (čak dva košarkaška), 26 dečjih igrališta, 60 kilometara kanalizacione mreže i prečistal otpadnih voda, 1.105 funkcionalnih bandera, gradski autobus na svakih 15 minuta i, kako kažu meštani, najprometniji bankomat! Dakle, ne živi se nimalo loše u tom viševekovnom mestu...

- Starčevo je mesto sa velikim potencijalom, razvoj naše lokalne zajednice u poslednje dve decenije je takav da smo mi privukli brojne ljude da dođu da žive ovde - ponosno nam priča predsednik Saveta Mesne zajednice Starčevo Petar Andrejić, zahvalan što smo rešili da napišemo koju reč i o njihovom mestu. - Kad ljudi dođu u neke starije godine, napuštaju Pančevo i Beograd jer žele da žive mirnije, pa često i traže mesta koja su u blizini. Ovde nema kuće na prodaju, a i ono što ima je postiglo višestruku cenu...

Premda se na prvi pogled čini da u Starčevu nije mnogo mirnije nego u Pančevu, ipak ovo naselje, čim se siđe s glavnog šora, nudi seoski ambijent u kom stanovnici imaju sav prostor koji im je potreban za komotan i povučeniji život, ali s dovoljnom dozom urbanizacije, tek toliko da nemaju potrebu da žrtvuju dvorište zarad stana u gradu.

- Kao rezultat industrijalizacije sedamdesetih godina, stanovništvo kod nas se dupliralo. Nakon raspada Jugoslavije, ono je stagniralo, ali od dvehiljaditih ponovo beležimo porast - kaže Andrejić, navodeći dva statistička izvora o tome koliko Starčevaca trenutno živi u svom mestu. - Mi smo danas najbrojnije naselje na teritoriji Grada Pančeva, osim samog grada, te po podacima Gradske uprave brojimo između 8.200 i 8.300 meštana, a po poslednjem popisu 7.500. Ali, ima mesta za sve, a taj trend poveanja nije baš toliki da nam trebaju nove četvrti, ali razmišljamo u pravcu da će nam trebati, naročito kad se izgradi most na Vinči koji će direktno voditi do nas, zbog čega ćemo sigurno imati nov priliv stanovništva.

Upravo zbog konstantnih migracija, Starčevo kao mesto nema lokalni karakter, jer nemaju kontinuitet u stanovništvu i načinu življenja. Prema rečima našeg domaćina, novi ljudi donose nove ideje i promene, ali to ne znači da se živi loše. Naprotiv!

- Jedino što imamo zajedničko je ta nit da, mi koji živimo u Starčevu, želimo da nam kvalitet života bude kao u gradu, na tome insistiramo i dobrim delom smo uspeli to i da postignemo - vidno je zadovoljan Andrejić, što ne znači da stagniraju sa novim planovima za budućnost. - Za mesec dana krećemo sa rekonstrukcijom parka u centru i time ćemo završiti Trg neolita. Takođe, treba nam sportska hala koja bi imala neophodne dimenzije za igranje profesionalnih utakmica, međutim na školskom placu nema dovoljno mesta za izgradnju, pa tražimo novu lokaciju koja mora da bude blizu škole, jer takav objekat ne može da se samostalno izdržava. Očekujemo da ćemo u tome uspeti u narednih deset godina, jer imamo kriterijume, i ako ne možemo sad da uradimo kako treba, uradićemo nekad, ali nećemo sad nešto ofrlje.

Kad prolazite kroz Starčevo možete da primetite da je vrlo uredno, bez grafita, polomljenih stabala i uništenog inventara. Verujemo da tome doprinosi lepo vaspitanje i svest samih meštana, ali nećemo podcenjivati ni moć tridesetak nadzornih kamera koje se nalaze u širem centru mesta.

Starčevački Dom kulture „29. novembar” nakon šezdesetak godina konačno je dočekao prvo osvežavanje unutrašnjosti, a čekaju ga, svi se nadaju, i sređivanje fasade, kao i krova, što bi trebalo da bude prva sledeća investicija.

- Rešili smo da ga obučemo u novo ruho i uvedemo u 21. vek, te da na taj način izgled ustanove približimo onome što nudimo svojim programom - objašnjava v. d. direktora Darko Ješić, pokazujući nam dostupne kutke te kulturne ustanove. - Kapacitet naše opreme je u odličnom stanju, a početkom godine smo je osvežili, kupili smo nešto nove tehnike. Nemamo mi velike finansije, ali novac koji imamo usmeravamo na pravo mesto, ne ponašamo se rasipnički. Postoje neki planovi i njima se rukovodimo.

Dom kulture je, kako kaže naš sagovornik, kolevka brojnih festivala, među kojima su Starčevački dani knjige, Edž Yu Rock Fest, Dani udruženja, Starčevačka tamburica i Festival akustične gitare.

Iako je Starčevo kolevka istoimene Starčevačke kulture, koja datira još iz doba neolita, samo mesto je zvanično začeto 1717. godine, a naziv nosi, prema predanjima, po starcu koji je, u zavisnosti od legende, živeo na obodu manastira Vojlovice ili na poštanskoj liniji od Pančeva ka Kovinu, te su kod njega putnici stajali da se okrepe.

Lea Radlovački

Foto: S. Šušnjević