DNEVNIK U STAROJ PALANCI Na 13 kuća pet kafana
Pri poseti Beloj Crkvi, meštani će vam obično reći da ne smete otići kući, a da ne posetite Staru Palanku.
Iako biste na jezerima, bilo kom od sedam u ponudi, mogli provesti ceo dan, Stara Palanka, koja je deo naselja Banatska Palanka udaljena dva kilometra od ovog mesta, na svega 13 kuća broji pet kafana, pa je nezaobilazna destinacija svima koji se nađu u Beloj Crkvi na svega 11 kilometara od granice sa Rumunijom.
Čitavo selo nalazi se u jednoj ulici-Dunavskoj.Upravo zato, prema rečima konobara Slobodana Andrića, koji radi u Staroj Palanci u kafani “Dunavski cvet” već 13 godina, najbolji gosti su Rumuni. Stara Palanka broji 20 stanovnika, što u prevodu znači, svaka kuća koja nije prazna, ima kafanu.
- Mnogi dolaze i zbog skele koja vozi preko Dunava, pa stanu da pojedu i popiju nešto. Ja se nikada nisam vozio skelom, i živim u Beloj Crkvi, ali radim ovde duže od deset godina- kaže Andrić.
On kaže kroz osmeh da Rumuni čine 80 odsto gostiju, i da ne dolaze ovde samo kako bi pojeli dobar ručak, po kom su Banaćani čuveni, već i da pazare svašta, pošto su u Srbiji dosta niže cene nego u Rumuniji.
- Dobri su gosti, neka im je bog dao pare- kaže Andrić i dodaje da je postojala još jedna kafana u mestu pod nazivom “Dunav”, koja je bila u državnom vlasništvu i u kojoj je takođe radio.
Andrić kaže da gostiju ima, ali nema konobara, ni u Staroj Palanci, ni u Beloj Crkvi.
Prema njegovim rečima, iz Bele Crkve je u poslednje dve godine dosta mladih otišlo je za Češku, Austriju, Nemačku, pa nema ko da radi.
Kafana “Kod Đele” je najstarija u ovom mestu, u kom iako vidite čoveka, to će biti isključivo u kafani. Tu su još i restorani “Sunce”, “Staro sidro” i “Lederata”.
Bilo da su došli motorom ili kolima, svako zastane bar kafu da popije i uživa u pogledu na Dunav, a nedaleko odatle se nalazi i ušće sa Nerom.
Skela koji vozi u pola 8, pola 11, pola 2, pola 5 i poslednja u pola 8 uveče, vozi do Rama, pa dalje do Srebrnog jezera. Međutim, skela leti, pa i u septembru vozi pet puta, dok se zimi smanjuje broj vožnji.
Kod Đele bolje zvuči nego Graničar
Svetomir Anđelković Đela je prvi otvorio restoran u ovom mestu pod nazivom “Graničar” davne 1964.godine, koji danas radi pod nazivom “Kod Đele”. Od restorana “Staro sidro” i “Dunavski cvet” nalaze se na samoj reci, dok su drugi restorani malo uvučeni u Dunavskoj ulici, ali takođe na svega par metara od Dunava.
- Putnici bez automobila plaćaju 200 dinara, dok je za kola cena 1.200 dinara- kaže konobar “Dunavskog cveta”, koji je bio pun gostiju, jer je prilikom naše posete bilo vreme ručka,. Mnogi su došli na motorima, a društvo je bilo zaista šarenoliko, kako po godinama, tako i izgledom.
Turisti koji se zateknu ovde svakako treba da pređu skelom na drugu obalu i posete Ramsku tvrđavu, pa produže još 15 kilometara do Srebrnog jezera.
-Tu je nekada bio smešten rimski vojni logor Lederata, koju turisti rado obilaze. Po Ramskoj tvrđani je i mesto Ram dobilo naziv - priča Slobodan, koji s osmehom kaže da nikad nije bio tamo, uprkos blizini, ali da ljudi pričaju da je jako lepo. Vožnja skelom traje svega 15 minuta, ali baš zato vreme provedeno u kafani ne prođe bez sat vremena.
Ukoliko se ne bave ugostiteljstvom, stanovnici ovog mesta su ribari, ili oba istovremeno. Zato se u restoranima uvek jede sveža riba. Iako u mestu žive svega tri alasa, bar 20 čamaca je na obali ili u reci. Alas ne može da bude svako, pogotovo zbog košave koja je u stanju da duva nedeljama. Meštani kažu da ako se ne smiri za tri dana, ili duva 7 ili 21 dan, ni manje ni više, to je pravilo. Banaćani su navikli na vetar, pa ga više ni ne primećuju, a najbitnije je da u Dunavu ima ribe i to šarana, somova, kečiga, smuđeva, bele, koje se sve mogu naručiti u nekoj od pet kafana.
Posetioci najviše poručuju riblju čorbu prostog recepta - što je riba raznovrsnija, to je čorba ukusnija. Valjda se i zato uprkos ponudi, leti u restoranima traži i mesto i tanjir više.
Maša Stakić
Projekat „Bela Crkva objektivno” realizovala je „Panonija media” uz podršku „Dnevnika”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.
