Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

„Dnevnik“ u Staroj Moravici: I na nebu i na zemlji

19.01.2020. 13:13 13:19
Piše:
Foto: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

STARA MORAVICA: Stara Moravica je takvo selo da kod nas može još uvek lepo da se živi, uprkos velikim migracijama koje su trend u celom regionu, tim rečima nedavno nas je dočekao predsednik mesne zajednice Atila Šefer, doduše u Bačkoj Topoli, gde je zaposlen u Opštinskom veću, dok još nismo imali predstavu o tme šta nas sve zaista očekuje u mestu ka kojem smo se zapravo zaputili.

A onda shvatamo da Moravica, kako je meštani skraćeno zovu, nije baš selo; više je varošica, u kojoj se i nakon više od pola veka oseti da je nekad bila svojevrsna prestonica opštine. Bar dok ne zađete malo dublje i uvidite da krije neočekivanu dimenziju koja podseća na Rim igrađen na nekoliko bregova. Pa na sve to dodajte maglu koja hara našom ravnicom poslednjih dana i stičete utisak kao da je Stara Moravica i na zemlji i na nebu.

Mislim da sad imamo oko 3.500 stanovnika, a najviše ih je bilo 1931. godine, kada je u selu živelo više od 8.000 ljudi, pojašnjava Šefer, i dodaje da od ukupnog broja meštana, 95 odsto čine Mađari, zbog čega se i lokalna osnovna škola „Stari Kovač Đula” pohađa isključivo na mađarskom jeziku.

Kako dodaje, opao im je broj učenika, sad ih ima manje od 300, a pre je bilo oko 1.200 đaka, dok su još imali deveti i deseti razred.

Tada su nam dolazila i deca iz okolnih mesta. Ove godine je u prvi razred upisano oko 40 đaka, veli Šefer.

Istina, iako je manje ljudi u Staroj Moravici, retkost je videti toliko živog sveta na ulicama koliko smo mi nedavno zatekli. Razbijajući zimsku tišinu i hladno sivilo, mogu se osetiti duh i dinamika mesta, što gostima čini boravak prijatnijim.

Recimo, pre dve godine nam je zatvorena benzinska stanica, gde su svi iz okoline dolazili da tankuju. Onda smo, u ime pet sela, tražili obrazloženje zašto je to urađeno, da bi nam u avgustu prošle godine došao jedan privatnik i otvorio benzinsku pumpu, priča nam domaćin, što nam potvrđuje koliko su ljudi u tom kraju složni i uporni u svojim namerama.

U prilog tome ide i uspešno podizanje iz pepela rekreacionog centra koji je godinama propadao, da bi ga mesna zajednica 2012. kupila za 5,2 miliona dinara, što je tek posebna priča.

Mi smo tada, zapravo, kupili dve rupe, i dalje se Šefer čudi u kakvom stanju su zatekli taj kompleks.

Konstrukcija bazena, dodaje, je bila od alumnijuma, projektovana u Sloveniji, a prethodni vlasnik je sve to iščupao i prodao za 60.000 evra.

Nisu ostavili ni parče bakra u zidu, pokušali su da počupaju sve cevi, stolariju, čak i pisoare, a od kuglane su napravili salu za balove. To se dešava kad je nešto u privatnom vlasništvu... Kad smo stigli, postavili smo nekoliko kilometara novih kablova, ugradili potpuno novo centralno grejanje, stavili nove prozore i vrata, uredili smo novu četvorostaznu kuglanu. Sad imamo dva naša kuglaša u državnoj reprezentaciji i drago nam je kad vidimo šta se iskristalisalo od svega što smo uradili i uložili, kaže naš domaćin.


Za svakoga po nešto, a jeftinije od dve krave

Stara Moravica je mesto u kojem žitelji ne mogu da kažu da nemaju dovoljno zanimacija i aktivnosti, budući da postoji više od 20 civilnih organizacija, od sportskih, preko umetničkih, do gastronomskih i istorijskih. Čak imaju i tri verska objekta – reformatorski, katolički i baptistički, u kojima se redovno okupljaju kako datumi i običaji nalažu.

U Kulturnom centru držimo razne sekcije, poput folkloraške, za ručni rad, tekstilnu radionicu, ženski i devojački hor, letnje kampove, kao i likovne kolonije koje organizuje Udruženje „9 1”, objašnjava nam predsednica Kulturnog centra „Adi Endre” Gabriela Timar, pokazujući nam veličanstvene nošnje koje su se nekad mogle kupiti za dve krave.

Kako dodaje, bave se tradicijom, lokalnim vrednostima, gastronomijom, organizuju brojne manifestacije, a prve će im biti sad, u februaru, a to su Rakijada i Pihtijada.

Održavamo i spomen-kuću, koju pretvaramo u muzej lokalnih vrednosti, što nas čini jednim od 22 trezora lokalnih vrednosti u Vojvodini, podseća naša sagovornica.


Nakon pomenutih prvih radova, usledilo je sređivanje malog bazena od betona i pločica tehnologijom iz Evropske unije, potom i velikog bazena površine 400 kvadratnih metara, kao i velnes bazena, čija se voda greje preko solarnih panela. Rekreacioni centar zvanično je otvoren u leto 2016. godine, dan nakon završetka osnovne škole, što je tradicija koja se, uprkos svim nedaćama, i dalje poštuje. Kad se sve sabere i oduzme, u čitav kompleks do sad je uloženo oko 700.000 evra, a danas godinu završava s dobitkom od oko pola miliona dinara, što se ulaže isključivo za njegovo opremanje.

Nemamo toliko para da izgradimo olimpijski bazen, tako da ćemo namesto postojećeg, koje nije u funkciji, izgraditi još dva manja bazena, a u planu je da radovi, ako sve bude u redu, krenu ove godine, najavljuje naš sagovornik, nadovezujući se na planove s termalnim bunarom koji se gradi u Staroj Moravici.


Najlepše je ono najslađe

Masar Bećaj je Albanac, rodom iz Prizrena, a životni put ga je pre tri meseca nasadio u Staru Moravicu, gde s porodicom drži pekaru u samom centru sela. Kaže da se nije pokajao i da su mu planovi da tu i ostane, iako dnevno, uz pomoć još dva člana porodice, mora da napravi oko 1.300 vekni hleba i možda još toliko raznog peciva.

Meštani najviše vole slatkiše i kolače s makom i orasima, ali i sendviče i burek, kaže Bećaj na čistom srpskom, ali odgovara s „igen” kad ga pitamo da li zna i mađarski.

Kako kaže, deset godina je živeo u Mađarskoj pre nego što je došao ovde sa ženom i decom.

Sad smo svi zadovoljni, veli Bećaj.


U Pačiru ima termalna banja i s njima su se dogovorili da oni imaju lekovitu banjsku vodu, a mi ćemo imati pitku vodu, tako da kod njih idu stariji i oni koji imaju zdravstvene probleme, a mi da se fokusiramo na mlađe generacije i porodice. Jer, ako svi budemo tražili novac za isto, na kraju ga niko neće dobiti i time ništa nećemo postići, kaže Šefer.

Još jedna velika investicija čeka meštane Stare Moravice, a to je potpuna obnova postojećeg kolektora fekalne kanalizacije s prečistačem, koji je izgrađen još osamdesetih godina prošlog veka. A šta im najviše nedostaje u mestu, nećete nikad verovati – banka!

Imamo poštu, ali tamo ne može da se podigne kredit, govori nam predsednik mesne zajednice, a mi ostajemo u čudu jer do sada smo slušali priče da su žitelji sela srećni jer su uspeli da „oteraju” bankare iz svog šora.

To im je, dodaje, navika jer su u vreme Tita sve imali, svega je bilo.

Lea Radlovački

Piše:
Pošaljite komentar
„Dnevnik" u selu s imenom i prezimenom: Čelarevo

„Dnevnik" u selu s imenom i prezimenom: Čelarevo

24.11.2019. 15:01 15:09
„Dnevnik” u selu s imenom i prezimenom: Ratkovo

„Dnevnik” u selu s imenom i prezimenom: Ratkovo

17.11.2019. 15:48 16:01