DNEVNIK u selu s imenom i prezimenom: Jaša Tomić

Tek 1923. je opet došlo do razmene teritorija i pritiscima tadašnjeg političara Jaše Tomića, Modoš je zamenjen za Žombolju i tako se ponovo našao unutar granice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Godinu dana kasnije, u znak zahvalnosti oslobodiocu i radikalnom vođi iz Vršca, to selo dobija nov naziv - Jaša Tomić. Kad se sve godine i zbivanja od tad do sad saberu i oduzmu, to mesto i dalje nosi isti naziv i nalazi se na samoj granici sa Rumunijom, tik uz Tamiš zbog kog je, sticajem nesretnih okolnosti 2005. godine kada su bile velike poplave, danas poprilično i poznato.

- Ljudi odavde masovno odlaze, uglavnom u Nemačku ili Švajcarsku - pričaju nam meštani. - Nekada je bilo 130 đaka u dva razreda u jednoj smeni, a sada ih je toliko zajedno sa zaposlenima u celoj osnovnoj školi. Prema poslednjem popisu vodi se da ovde ima oko 2.500 ljudi, ali ih je na spavanju oko 1.500 i to je super ako ih i toliko ima.

Međutim, oni koji su rešili da ostanu u tom naizgled poprilično velikom selu, bave se poljoprivredom i stočarstvom, rade po privatnim zadrugama ili po ceo dan sede po kladionicama ili ispred prodavnica i piju pivo.

- Ima i onih koji treba da rade, a ne rade, nego sede ispred kafane i piju - žale nam se prolaznici koje smo zatekli u Jaši, pa kažu i da, kad su tražili nekoliko radnika na javnim radovima, jedva su uspeli da ih nađu. - Ima dosta onih koji neće da rade, kažu da ih je sramota, a žive od socijalne pomoći i idu privatno da rade na bale, seno, kukuruz. Alkohol i kladionica su im najveći motivi.

Ranije su se meštani bavili i jagodama, ali su morali da idu za Zrenjanin da ih prodaju, što im nimalo nije bilo isplativo. Jašinci, kako sami sebe zovu, kažu da je u selu sve mnogo skuplje nego u gradu, a ipak mnogo jeftinije nego u Rumuniji, odakle najviše ljudi dolazi u nabavku. Međutim, meštani se i te kako mogu pohvaliti svojom novom pijacom na kojoj su pijačni dani sredom i subotom.

- Trenutno su nam kanali i kanalizacija najveći problemi. Kanali treba da se čiste, a kanalizacija se, tamo gde je ima, izliva, ali niko neće da dođe da to sredi - govore u glas prolaznici. - Imamo sjajnu sportsku halu koja ima odlične kapacitete, ali treba da se sredi. Ljudi iz Jaše su pravili tu dvoranu 1989. i 1990. godine. Tada je bio najveći samodoprinos, čak sedam odsto! Obećali su nam da ćemo još u aprilu dobiti nov pod i plafon, ali niko ništa ne radi po tom pitanju.

Ipak, to ih neće sprečiti da početkom avgusta budu domaćini 55. Letnjih sportskih igara koje organizuje Opština Sečanj. Kako nam je rečeno, biće održano nadmetanje u 19 disciplina, deset muških i devet ženskih - u fudbalu, košarci, rukometu, atletici, navlačenju kanapa,...

- Znate, kao i u mnogim selima, kad ima dešavanja, onda je lepo, a kad ih nema, onda je monotono - priča nam lokalni popa Miladin Jović, kog smo zatekli kako kosi portu pravoslavne crkve Letnjeg Svetog Nikole, a koja je uređena za svaku pohvalu. - Šta ću, ubijam dosadu tako što sređujem ovde. Sad ako bude dva venčanja godišnje, a ranije ih je bilo i sedam. Krštenja je nekad bilo i do 40, a poslednjih godina ih je jedva 15, nekad nijedno.

Jaša Tomić ima i katoličku crkvu koja je svakako jedan od simbola sela, ali koja, nažalost propada. Iako je to jedna od tri takve crkve u Evropi, konstantno propada jer niko ne želi da finansira njenu obnovu.

Biblioteka ispunjena ljubavlju

Mala biblioteka, smeštena u zgradi pozorišta, broji oko 7.000 knjiga, ali je u toku revizija, te će se tek kasnije tačno znati kolikim se fondom ponosi. Na svojim policama, pažljivo razvrstane stoje knjige francske, italijanske, španske, engleske, ruske književnosti, knjige za decu, stručna literatura, kao i romani koji su najčitaniji.

- Iako ne moram da budem ovde svaki dan, toliko sam se zaljubio u ovaj posao, da sam stalno tu - kaže nam nasmejani bibliotekar Bojan Petrov, koji je zaposlen kao teže zapošljiva kategorija, te godišnje ima pravo samo na četiri meseca rada. - Od prošle godine sam ovde i uklopio sam se. Najzainteresovaniji sam. Trudim se da radim ovaj posao što bolje mogu!

Zgrada pozorišta u Jaši Tomiću građena je od 1952. do 1955. godine, i sedište je čuvenog Amaterskog pozorišta „Đorđe Damjanov Đekša” koje je organizator pozorišnog festivala „Fetra”. Trupa broji oko 40 članova, ali se sve ređe sastaju jer su među njima mahom meštani koji rade u tri smene, te će na ovogodišnjem festivalu, koji će se održati krajem septembra, predstave igrati samo gostujuće ekipe.

- Od 2005. smo renovirali salu i od tada je u nju uloženo preko 30 miliona dinara samo da bi opstala, a i sada nas čeka renoviranje, u avgustu i septembru, jer nam prokišnjava krov - objašnjava predsednik KUD „Dr Borislav Jankulov” i „vođa” amaterskog pozorišta Stevan Popara. - Kad imamo para, onda dovodimo profesionalne reditelje koji rade sa nama, a kad nemamo, onda sam ja i reditelj, nekad i glumac. Tad moramo sve sami.

Lea Radlovački

Projekat „Sela Vojvodine - kako se živi i kako ih oživeti” realizuje DVP Digital uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i verske zajednice.