Dnevnik u selu neobičnog naziva: Sefkerin (foto)

Opasani šumama i rekama, naročito ona mesta koja su ušuškana uz Tamiš, kao što je selo Sefkerin u opštini Opovo, vetrovi, istina, umeju da uzburkaju bogatu plodonosnu ravnicu i napune pluća svakome ko se tuda makar i u prolazu nađe. Međutim, Sefkerinci, osim vazduha, imaju i najispravniju vodu za piće (makar u južnom Banatu)!

- U Opovu je pre desetak godina izgrađena fabrika vode na koju su priključena sva četiri mesta u opštini i to je bio fenomenalan potez, a voda je apsolutno mikrobiološki i fizičko-hemijski ispravna, trenutno je najbolja voda u južnom Banatu - kaže predsednica Saveta Mesne zajednice Sefkerin Kristina Krunić prilikom naše nedavne posete. - Počela je i kompletna adaptacija vodovodne mreže, odnosno menjaju se azbestne cevi i to će biti gotovo u svim selima u naredne četiri godine.

Da bi se vazduhu održavao kvalitet, raskrčivanje deponija je i te kako važno, na čemu se baš proteklih dana intenzivno radi u Sefkerinu.

- Jedina deponija koja je zakonski ispravna nalazi se u Sakulama, ali je poprilično udaljeno od nas. Dugo nismo imali gde da odlažemo čvrst komunalni otpad, pa smo pre nekoliko godina sklopili ugovor sa jednom firmom iz Kovačice koja nam odnosi otpad, međutim, postoji šest divljih deponija u našem selu. Krenuli smo sa kompletnim čišćenjem i ovih dana završavamo sa tom akcijom. Stavićemo table upozorenja i regulisali smo kažnjavanje - navodi naša sagovornica, priznajući da se iznenadila koliko je čišćenje deponija skupo, odnosno jedan sat košta 7.000 dinara! - Do sad smo imali oko 55 sati čišćenja i projekat će možda koštati i pola miliona dinara, a za te pare smo mogli da sredimo park, da kupimo sprave za decu... Zato planiram da održimo tribinu na temu svega ovoga, jer treba građanima podići svest o svemu ovome. Imaju sve načine da reše svoje probleme, ali se uvek opredele za najlakši.

U nekim mestima je nezamislivo raditi na svesti (ili češće nesvesti) građana ako se takvi razgovori ne odvijaju za kafanskim stolom. Budući da u Sefkerinu nema sličnih lokal(itet)a, suseljani su „prinuđeni” da sve odrađuju na finiji način (da ne zamere neistomišljenici), ali i tu postoji kvaka...

- Dom kulture je ogromna građevina koja, nažalost, ne služi ničemu - pojašnjava Krunić, najavljujući novu potencijalnu investiciju koja bi, po završetku, mogla da parira i gradskim ustanovama kulture.

A do tada, Sefkerinci se okupljaju, piju i jedu (što, razume se, najviše „volu”) na brojnim letnjim manifestacijama - od Pasuljijade, seoske Olimpijade, mandaline iliti zavetne seoske slave na Svetu Mariju Magdalenu, pa do turnira i moto susreta.

- Inače, mi sve radimo za mandalinu, krečimo, menjamo prozore - nabraja naša sagovornica, prisećajući se da su nekad sve kuće u selu bile okrečene, kao i svi jablanovi na glavnoj ulici.

E sad, Sefkerin je, osim svega navedenog, specifičan po tome što na neki način ima dve slave, dva tumačenja porekla naziva mesta, ali i sećanja na bolje dane.

Gore čaše za Sefkerince naše!

U Sefkerinu nije teško naći meštane koji su u svom selu od rođenja, kao što je slučaj i sa baka Jasminom Jovanov koja, ne samo da nije promenila mesto za svog života, nego ni ulicu.

- Rođena sam tu, imala sam momka, lepog komšiju, stvarno je bio lep, a ja nisam htela za drugoga. Imala sam udvarače, ali ja sam htela za Živu - priča nam nasmejana baka Jasmina, kojoj je uvek bilo dobro u Sefkerinu, premda ne i uvek lako. - Sad ne idem do centra, išla sam u penzionersko godinama, a išli smo i po strani. Pa kad odemo negdi, ja plaćam pesmu za sefkerinske penzionere! Omiljena pesma mi je „Volela sam oči zelene”. Jeste, imao je Živa lepe oči, ali su bile više plave. Pitam ja: „’Di da ja uplatim pesmu?”, pa mi pokažu, ja uplatim i dođem na moje pesmo, kad evo ti pevač zamnom. Kaže: „Baba, ja i ti ćemo sad da pevamo!” Važi! Ja pevam s njim obavezno. A i ovde kod nas kad slavimo, isto dižem čašu!

Uskoro stiže i vrtić

Jedna od najvažnijih kapitalnih investicija koja bi uskoro trebalo da se realizuje u Sefkerinu, a na opštu radost roditelja male dece, jeste izgradnja vrtića s jaslicama. Taj projekat će koštati oko 50 miliona dinara, a finansiraće ga Kancelarija za kapitalna ulaganja.

- Sefkerin ima dovoljno dece za vrtić, tako da je naše mesto prioritet - kaže predsednica Saveta MZ Kristina Krunić, pojašnjavajući da mališani iz cele opštine idu u Opovo u zabavište, dok su predškolci udruženi sa osnovnoškolcima u svakom selu.

- 1800. i neke godine je bio veliki pomor stoke i 4. avgusta se skupilo celo selo na Tamišu, doterali su svu stoku, a sveštenici su čitali molitvu, pa je od tog dana prestao pomor - pojašnjava nam meštanin Zlatoje Nikolić koji se, inače, sticajem okolnosti bavio istoriografijom pa mnogo „znade” o poreklu svog sela. - Tako su se naši ljudi zavetovali da će uzeti taj dan za zavetnu slavu, pa više niko ne slavi crkvenu koja je 26. jula, odnosno slava Svetog Arhangela Gavrila.

A kad je reč o nazivu sela, jedna verzija je da „Sef” označava ritski potok, a da je „kor”, iliti današnji „kerin”, istočni deo Sefkerina gde je bila velika peščana greda koju su iskoristili za izgradnju puteva, navodi Nikoli. Međutim, postoji i verovanje, koje nam je prepričao meštanin Miodrag Miškov, a to je da na turskom jeziku Sefkerin znači „Gnezdo zla”. Naime, kada bi prelazili Tamiš, Turci bi govorili da idu u „Zlo selo”. Da nisu Sefkerinci baš toliko zli, dokazuje i činjenica da kad treba umeju da se ujedine i budu složni, dok se s druge strane uvek nađe neko ko naružava tu idilu. Polomljene table, razbucana autobuska stajališta i još po koji slični incidenti, ožiljci su tog banatskog sela.

- Nije to doš’o i uradio jedan domaćin ili domaćinsko dete koje se uči u školi, koje je dobar đak i od kuće potiče, zna kako da se ponaša u društvu - složni su naši sagovornici.

Mada, koliko god da su većinski pošteni, veoma su specifični i po svom ispovedanju (pravoslavne) vere.

- Svi kod nas slave slavu, krštavaju se i venčavaju, ali ih dolazak u crkvu ne interesuje - kaže paroh sefkerinski Željko Milovanov, svestan da je takva situacija bila oduvek, ali ga to ne sprečava da bude sveštenik vredan hvale, ne samo u selu već i u celom južnom Banatu, zbog čega mu je povodom Dana opštine Opovo lani dodeljena Majska nagrada.

Lea Radlovački