Dnevnik u selu kroz koje se ne prolazi - Belo Blato

I to je, priznaćemo vam i ovo, najbolja spona koju smo mogli da ostvarimo, jer sve ono što smo videli i doživeli u ovom banatskom seocetu kraj Zrenjanina, teško se može dočarati rečima i slikama, a baš imamo svašta da vam prepričamo i pokažemo.

Belo Blato je selo prepoznatljivo po gustim drvoredima koji se prostiru duž celog sela, a potrebna su vam skoro četiri minuta vožnje po propisima da biste stigli s jednog kraja na drugi. To znači da prolazite kroz tunel gustih krošnji satkanih od oko 900 stabala sibirskog bresta, koja su posađena sredinom devedesetih. Mimo tog drveća, u selu se na javnim površinama nalazi još oko 3.000 raznoraznih stabala, što znači da na jednog Beloblaćana idu, u proseku, četiri drveta.

Belo Blato je selo prepoznatljivo po gustim drvoredima koji se prostiru duž celog sela, a potrebna su vam skoro četiri minuta vožnje po propisima da biste stigli s jednog kraja na drugi

- Malo nam taj brest već diže asfalt, nećemo ga seći, ali će neko nekad morati, jer kad krene da puca i da truli - priča nam predsednik Saveta Mesne zajednice Belo Blato Miroslav Markuš, Slovak po ocu, Bugarin po majci. - Čak se i gradonačelnik Kikinde frapirao kad nam je bio u poseti i video drvored! Možda da napravimo Dubaji momenat sa palmama, budući da smo okruženi vodom, a to korenje ide samo po površini... Ali, ne idu palme i komarci! Ali da, za razliku od ostalih, Beloblaćani imaju izraženiju svest o ekologiji, jer živimo u takvom okruženju i nema ko da čuva sve ovo osim nas koji tu i živimo. Mi očekujemoda će u narednih deset godina celo selo i ovo područje biti pod zaštitom države.

Okruženo Carskom barom, Starim Begejom, kanalom Begej, Tisom, ali i najvećim veštačkim ribnjakom u Evropi, koji se prostire na površini od 28.000 hektara, Belo Blato izgleda kao da je ostrvce usred Vojvodine! A sva prirodna dobra koja imaju, kao i sve ono što uzgajaju odvajkada - poput trske i najkvalitetnijeg šarana, i danas su simbol banatskog mesta kroz koje se, na svu sreću, ipak ne prolazi.

- To što smo „slepo crevo”, to je samo prednost - tvrdi naš domaćin. - Geografski položaj nam nije loš, a što se tiče tog neprolaska, mi smo izuzeti od sitnog kriminala na točkovima, jer kod nas dolaze samo namernici, ljudi dobre volje. Nema ni velikog saobraćaja, pa deca mogu da se igraju na ulicama kao i nekad. Danas svi mladi imaju neko vozilo, Zrenjanin nije daleko. Mi kad smo se momčili, ’vatali smo autobus da idemo u bioskop, ali sad jeste problem što nema javnog prevoza, roditelji moraju da voze decu koja hoće da se bave sportom, a to su mane, recimo.

Deca u Belom Blatu, makar kad je reč o osnovcima, čine desetinu ukupnog stanovništva. Do četvrog razreda u svojoj školi „Bratstvo jedinstvo” mogu da pohađaju nastavu na tri jezika - slovačkom, mađarskom i srpskom, dok od petog imaju dodatni predmet maternjeg jezika. Nekad je u čitavoj priči bio uključen i bugarski jezik.

- Složni smo, pričamo više jezika i ko god je zainteresovan, može da nauči sve jezike. Recimo, Mađar i Slovak uglavnom pričaju na srpskom, ali psujemo na svim jezicima, tu smo velike poliglote, mada su na srpskom najsočnije i najslikovitije psovke , dok na mađarskom mora sve da se isprati i mimikom - zasmejava nas Markuš.

Sekretar Mesne zajednice Belo Blato je mlađani Viktor Nečov koji nikad nije razmišljao o tome da napusti svoje selo. Stava je da čovek može da živi gde god želi da radi, pa je tako moguće opstajati i u ovom banatskom seocetu.

- Želeo sam ovde da pokušam da uspem, tako da trenutno osnivam porodicu, nedavno sam se oženio, čekamo dete, radimo kuću... Žena ima privatan biznis, trgovinske radnje, pa i tu radimo uz ovaj posao sekretara. Naravno, bavimo se i poljoprivredom, svašta ponešto. Mora više poslova da se radi, ali i dalje radimo manje nego oni koji su otišli u inostranstvo pa rade na građevini - tvrdi Nečov, dodajući da u selu, u suštini, imaju sve što im je neophodno.

Meštani se uglavnom bave poljoprivredom, mada je kvalitet zemljišta poprilično loš. Stočarstvo je sve slabije, ali to ne narušava moral Beloblaćana, jer su stava da su njihovi proizvodi i dalje najkvalitetniji!

- Na zapadu krave slušaju muziku, spavaju na dušeku, piju toplu vodu, pa daju više mleka, a mi smo u 21. veku jedva stigli do stabilnog interneta, ali i dalje mislim da je naše mleko i da su naši proizvodi daleko kvalitetniji i zdraviji nego njihovi - nastavlja predsednik sela.

Budući da nemamo mogućnost da o Belom Blatu pravimo feljton, tekst moramo privoditi kraju... Ako se ikad zadesite na ovom ostrvu u srednjem Banatu, obaveznno uživajte u ’ladovini, probajte domaću hranu i sok od ruže na salašu „Lujza”, zabacite udicu na Jocinom ribnjaku, posetite etno kuću koja je izgrađena po „originalnoj recepturi” i, ono što je najvažnije, ostavite selo onako kako ste ga i zatekli!

Lea Radlovački