DNEVNIK U POSETI UDRUŽENJU VOJNIH PENZIONERA Bivši vojnici uvek aktivni
Udruženje vojnih penzionera u Novom Sadu postoji 31 godinu, a prošle godine proslavili su jubilej - pune tri decenije postojanja.
Ono je organizovano na republičkom nivou sa sedištem u Beogradu, dok po gradovima i opštinama postoje gradske organizacije penzionera i trenutno ih je u Srbiji 47.
Novosadsko Udruženje nalazi se u Futoškoj 26, u Regionalnom centru Ministarstva odbrane Novi Sad i broji 1.300 članova, a prema popisu je 2.150 vojnih penzionera.
- Naša gradska organizacija pokriva Novi Sad i opštine: Bečej, Vrbas, Srbobran, Bački Petrovac Bačku Palanku, Beočin i Sremske Karlovce. Gradski odbor u Novom Sadu je formiran 1993. godine. Potreba za organizovanjem udruženja je nastala raspadom bivše države i raspadom JNA. Ranije nije bilo ni potrebe jer su sva tekuća pitanja rešavali za vreme službe. Međutim, raspadom države veliki broj vojnih penzionera je došao sa teritorija drugih republika u Srbiju, posebno u Vojvodinu. Mnoge naše kolege su ostajale bez domova. Snalazili su se kako su mogli. Vojska je izašla donekle u susret. U kasarnama ima ljudi koji tamo žive još uvek. Ne onaj broj koji je nekada bio, ali još uvek ih ima. Nažalost, neki su i preminuli u tim kasarnama – kazao je
Milorad Orelj predsednik gradskog odbora Udruženja vojnih penzionera u Novom Sadu uz napomenu da je poslednjih nekoliko godina rađeno i na rešavanju stambenog pitanja.
Aktivnosti u ovom Udruženju su usmerene ka članovima Udruženja i tu po rečima Orelja oni mogu da se obrate za različite vidove pomoći.
- Može da se ostvari pravo na posebnu pomoć u visni dve penzije na koju imaju supruge u slučaju smrti vojnog penzionera. Od članarine se 40 odsto izdvaja za jendokratnu, humanitarnu i socijalnu pomoć članovima koji podnesu zahtev. Ono po čemu smo mi u Novom Sadu prepoznatljivi su i organizacije izleta. Nedavno je jedna grupa išla u Beograd i tokom jednodnevnog izleta posetili su Obedsku baru, Avalski toranja,
Beograd na vodi, Kalemegdan i Skadarliju. Tokom maja očekuje ih poseta Novom Pazaru, pa u Soko banju i Vršac. Tu su i osmomartovska druženja kao i ona za novogodišnje praznike – kazao je Orelj za „Dnevnik“.
Tri puta nedeljno, ponedeljkom, sredom i petkom imaju sastanke u Futoškoj 26. Prave i godišnji plan kako putovanja tako i kulturno zabavnih manifestacija.
- Grad Novi Sad je doneo odluku da se umanji komunalne usluge borcima, i to je ljude dodatno motivisalo da ostvare borački status. Iz jedinica dobijaju potvrdu o učešću u borbenim dejstvima za razliku od rezervnog sastava koji dobija od vojnog odseka. Sa tim potvrdama i dokumentacijom mi šaljemo Skupštini grada koja dalje donesi rešenje o svojstvu boraca, prve, druge ili treće kategorije. Od početka godine je više od 100 ljudi zatražilo borački status, a do kraja godine očekujemo da će taj broj biti više od 500 – kazao je Orelj.
Orelj napominje da je prosek godina kada pripadnici Vojske odlaze u penizju 55, a u zavisnosti od čina taj broj se povećava. Najveći problemi su kaže zdravstveni. Imaju veli Orelj sreće jer su im na raspolaganju Vojna bolnicu i VMA u Beogradu.
Sve više vojnih penizonera po prestanku rada u službi kaže naš sagovornik se opredeljuje da radi poslove obezbeđenje jer su bliska vojsci, a ima ih i u drugim oblastima.
Stranu pripremila: Slađana Aničić Ilić
Foto: S. Šušnjević