„DNEVNIK” U MILETIĆEVU Kumovske veze i ženidbe sa strane

- Trenutno smo jedno od najuređenijih sela, sve je pokošeno, sređeno, raskrčeno, nema korova... Jako je naporno sve to postići, radi se i za yabe, ali kad ti je do nečega stalo, onda se trudiš. A i stekao sam utisak da kod nas trava ne raste, normalno nam je da je sve uvek pokošeno i sređeno – veli Ćurčić.

I istina, prvi utisak o Miletićevu koji steknete jeste da je sve uredno i nekako na svom mestu. A i meštani su na radnim mestima, pa ih je teže pronaći, ali je i takvo stanje za pohvalu, jer znači da posla ima! Dosta mlađih se zaposlilo u Plandištu i Vršcu, a kao i u svakom selu, ljudi se dosta bave i poljoprivredom.

- Imamo dva čoveka koja rade dosta dobro plastenike, imamo jednog stočara koji drži dvadesetak grla krava, nekoliko voćara koji se u poslednje vreme bave višnjom, kruškom ili orasima, nekoliko pčelara... Svaka kuća ima bar nekoliko hektara zemlje, ali je kvalitet baš loš, sve je ritska crnica i ritska smonica - objašnjava Ćurčić.

U Miletićevu živi oko 300 ljudi, a taj broj se znatno promenio, naročito ako se uzme u obzir da ih je sredinom prošlog veka bilo čak oko 1.500! U školi je sve manje đaka, ali se tu slika nešto menja na bolje jer, kako tvrdi predsednik MZ, oni mlađi koji su rešili da ostanu u svom selu, rade nešto po tom pitanju. A i Ministarstvo za brigu o selu takođe brine o Miletićevu, pa je tako u tom mestu obezbedilo tri kuće za mlade bračne parove.

- Generalno je atmosfera u selu zadovoljavajuća, sve su to kumovske veze, samo žene dovodimo sa strane, da malo mešamo krv - kaže Ćurčić.

A da bi u ovom banatskom mestu bilo prijatno za život, neki standardi treba da se ispune, pa su tako u proteklom periodu renovirane sve zgrade od javnog značaja - Dom kulture, ambulanta, Mesna zajednica, a u planu je da se sredi i Pošta koja se nalazi u najstarijem objektu u Miletićevu, koji postoji i pre nastanka samog sela.

- Najveći problem u selu nam je asfalt, glavni put, koji ide od Banatskog Sokolca pa do Markovićeva, nalazi se na ritskoj crnici, rađen je pre 20 godina i u lošem je stanju od tereta, tako da mora opet da se radi. Jedna strana puta je potonula više od druge, jer imamo hangare za otkup žitarica u selu i dosta nam tuda prolaze natovareni kamioni i tako je put nastradao. Imamo obećanja da će put da se radi - navodi naš sagovornik, dodajući da ih od planiranih investicija čeka i bušnje bunara jer trenutno koriste samo jedan, koji je star dve decenije i postoji opasnost da ostanu bez vode.

Za razliku od većine dobrovoljačkih sela u Vojvodini, Miletićevo može da se pohvali crkvom koju su uspeli da izgrade još sredinom četrdesetih godina prošlog veka. Posvećena je svetom Iliji, pa im je tako i seoska slava 2. avgusta na taj svetac, kad je, eto, možda i najidealnija prilika da obiđete ovo mestašce u opštini Plandište.

Lea Radlovački

Foto: V. Fifa

Učiteljica i kombinovano odeljenje sa pet đaka

Osnovna škola „Jovan Sterija Popović“ u Miletićevu broji svega pet đaka od prvog do četvrtog razreda, a koji su svi skupa deo jednog kombinovanog odeljenja na čijem je čelu učiteljica Jordanka Jaćimovski.

- Simpatično mi je i zanimljivo, volim da radim sa njima i trudim se da što lakše savladaju gradivo, a dobro je kad svi imaju u isto vreme isti predmet, super je za njih jer vole da zajedno rade i tako dolazi do vršnjačkog učenja, jedni drugima pomažu - priča nam učiteljica koja u Miletićevu radi već 20 godina. - Velike su se promene desile za to vreme, ali gradivo mora da se menja više nego deca jer su više vezana za tehnologiju i digitalizaciju. Malo imamo tekstova novijih pisaca.

Budući da se vaspitanje u manjoj sredini najmanje menja, učiteljici Jordanki je iz ove perspektive draže što radi na selu, nego da je u nekom većem mestu.

- Sve je veća razlika između dece iz grada i one sa sela, naročito što ovde roditelji većinom i rade sa svojom decom, više su im posvećeni, bar kad je u pitanju učenje - navodi Jaćimovski.

Šta se desi u Miletićevu, ostaje u Miletićevu

Trenutno jedina prodavnica u Miletićevu koja radi, postoji skoro od samog nastanka sela. Iako je u raznim momentima bilo i više radnji, održala se samo ona u samom centru mesta - „Joja“, a koju drži Vera Samardžija. Budući da je reč o jedinom prostoru gde tokom celog dana cirkulišu meštani, ova prodavnica ne služi samo za nabavku, već i za druženje.

- Ljudi ili pričaju o rijalitima ili se žale na ono šta ih boli - priča nam Vera Samaryija i kaže da se nađe i po koji trač, ali sve što se dešava u Miletićevu, ipak ostaje u Miletićevu. - Inače se selo promenilo dosta, stanovništva je mnogo manje, kao i svuda, tako i kod nas. Ipak, mi i dalje držimo prisan odnos, pomažemo jedni drugima, malo smo izolovani od svega pa je to ili prednost ili mana, svi se znamo, znam ko će kad i šta kupiti, ko šta puši i pije, koliko je popio.

Koliko se međusobno pomažu govori i činjenica da market „Joja“ nudi i opciju kupovine „od kuće“, odnosno uslugu da im se, sve što pazare, odnese na kućnu adresu. A kako u selima obično biva, dozvoljena je i kupovina na crtu...