Dnevni boravak u Kuli dobiće još jednu grupu za najmlađe

- Dnevni boravak za decu i odrasle će raditi i dalje, a pojavila se potreba da ta usluga postoji i za decu sa mlađim uzrastom, odnosno da je više dece mlađeg uzrasta kojima je potreban Dnevni boravak- ističe Košutić. -Reč je o deci koja iz raznih razloga ne mogu da se adaptiraju grupama u predškolskim ustanovama.

Usluga testiranja novorođenčadi kroz program Savetovališta za rani razvoj, koja od prošle godine postoji u Kuli, pokazala je poražavajuću statistiku, jer je kod 30 odsto dece zaključeno da im je potrebna neka vrsta stimulacije. To ne znači da su to sve deca koja imaju neke ozbiljne teškoće i probleme, ali odstupaju od onoga što je standard, potvrđuje Košutić.

On smatra da ili je došlo vreme da se standard menja, pa da se kaže da su neki razvojni periodi sada pomereni, ali dok do toga ne dođe, standard kaže da oko 30 odsto dece sa teritorije ove opštine treba posebno ili dodatno stimulisati.

- Sada je obrazovanje dece inkluzivno, što je dobro, ali je pitanje da li je to interes deteta ili želja roditelja. Kada to nije interes deteta, ono se oseća u toj grupi vrlo loše, jer smeta mu veliki broj dece oko njega i često nema veštine koje bi mu pomogle da se u toj grupi adaptira i treba mu intenzivan program nekog tretmana da bi sazrelo do te mere da bude u toj grupi dece i snađe se- ističe direktor „Plave ptice”. - Nekad dete nije spremno, te je jedan od planova da se u Dnevnom boravku oformi grupa za decu i roditelje koje žele da njihovo dete boravi na nekom intenzivnom tretmanu svakodnevno i da se pripremi koliko mu je potrebno, godinu, dve da uđe u redovni sistem obrazovanja. To je nekada postojalo u vrtićima pod nazivom razvojne grupe, u kojima su deca bila odvojena, ali sa svrhom da se njihov razvoj pospeši i da se vrate u redovne vaspitne grupe.

Plan je da se kapacitet Dnevnog boravka poveća za još jednu grupu, koja neće biti velika, već maksimalno šestoro, sedmoro dece, jer se takvi tretmani ni ne rade u većim grupama.

- Praksa je pokazala da drugi način ne daje neophodan uspeh- kaže Košutić. – Nije lako roditeljima da to shvate i prihvate. U tom procesu ume da se izgubi dosta vremena, ali pokušavam roditeljima da objasnim na najlaši mogući način, da detetu ne može da bude bolje samo zato što je okruženo vršnjacima, jer zdravlje nije prelazno, kao ni bolest te vrste.

Potrebno je da se puno radi sa detetom na mestu gde je zbrinuto i da se radi u porodici, kod kuće.

M. Stakić