Divlje svinje na nišanu zbog afričke kuge

Pored mera koje preduzimaju nadležne veterinarske i inspekcijske službe, aktivirani su i lovci. Najviše glavobolje i odstrela divljih svinja ima u ataru Novog Kneževca, ne samo zbog opasnosti od afričke kuge svinja, nego i zbog štete koju ova divljač nanosi poljoprivrednicima u lovištu LU „Emil Talijan” iz Novog Kneževca. 

Matični fond divljnih svinja u ataru Novog Kneževca, koji se prostire na 13.000 hektara, procenjuje se na oko stotinu grla, a sa nazimadi i prasadi oko 300 jedinki. Predsednik LU „Emil Talijan”, inače, doktor veterine Atila Agošton kaže da ovdašnji lovci godišnje odstrele 150 do 170 jedinki. Prethodne godine kada je odstreljeno najviše divljih svinja novokneževački lovci su dobili ukidanje lovostaja i lovili dva meseca duže, upravo zbog činjenice da divlje svinje nanose ogromne štete.

Agošton napominje da bi lovostaj na divlje svinje trebalo da stupi 28. februara, ali očekuje da će lov biti dozvoljen tokom marta i aprila, te da će u novokneževačkom ataru populacija ove divljači morati da se smanji ispod 50 odsto. Utisak Agoštona je da je država morala ranije da preduzme odgovarajuće mere, a mišljenja je da nije pitanje da li će se afrička kuga svinja kod nas pojaviti, nego kada. On podseća da je ovaj talas zaraze iz oblasti Kavkaza počeo da se približava Evropi još pre pet godina.

- Samo rigorozne administrativne mere na granici i lovci mogu da spreče pojavu afričke kuge svinja - uveren je Agošton.

U ataru sela na tromeđi naše zemlje sa Mađarskom i Rumunijom, gde se prostire lovište LU „Kočovat” iz Banatskog Aranđelova, upravnik lovišta Duško Vranković kaže da nemaju izraženiju populaciju divljih svinja. Prošle godine odstrelili su svega osam, a očekuju da im ovih dana dođe inspekcija zbog preduzimanja neophodnih mera, s obzirom da se lovište Kočovat direktno naslanja na granicu sa Rumunijom.

Zbog afričke kuge svinja, na oprezu su u LU „Kapetanski rit” koje okuplja lovce iz naselja kanjiške opštine, ali upravnik lovišta Dušan Nićiforović predočava da su divlje svinje prisutne uglavnom u staništima kraj Tise u ataru Kanjiže, zatim u atarima Martonoša i Horgoša, a da ih nema u atarima Velebita, Oroma i ostatku opštine. 

- Koliko ima divljih svinja na našem terenu niko tačno ne zna, jer se  kreću noću u krugu od 40 do 50 kilometara, tako da nikada ne znamo šta nam u atar dolazi a šta iz atara odlazi- predočava Nićiforović. - Divljih svinja je nekada više, nekada manje, teško je to kontrolisati na terenu. Za proteklu sezonu, kada smo planirali odstrel 40 divljih svinja svi su mislili da je to previše, da nije slučajno greška, ali se ispostavilo da smo do sada odstrelili 36. Nekada ih nema, ali dešava se da preko Tise preplivavaju iz Banata. Ribari nam često javljaju kada nam iz Banata dopliva ili sa naše bačke strane otpliva krdo svinja.

Nićiforović naglašava da je svakako dobro, što su monitoring i ispitivanja koja su do sada vršena, pokazali da su odstreljene divlje svinje bile zdrave i meso je korišćeno za ljudsku ishranu.

- Baš tokom prošle nedelje smo imali odstrel divljeg vepra od 120 kilograma i ispitivanja izvršena u Veterinarskom institutu u Subotici su potvrdila da je sve u redu - kaže Nićiforović.

- Imamo matični fond od 20 divljih svinja i prema onome što se očekuje, trebalo bi taj biološki nivo da prepolovimo. Mi ne možemo da sprečimo da dođe do zaraze, ali možemo da preduzmemo ono što se od nas očekuje. Divlje svinje su u pokretu, pa bi zarazu u svoje dvorište mogli na obući da donesu i ljudi koji izlaze na svoje njive. Kod nas se divlje svinje najviše javljaju uz granicu u potesu Kočovat prema Vrbici - objašnjava Vranković. 

U LU „Perjanica” iz Mokrina takođe su spremni za nastavak odstrela divljih svinja, ali prema rečima predsednika Bogice Božina, u njihovom lovištu, koje obuhvata 15.000 hektara, divljih svinja nema u većem broju. U naselju Vojvoda Zimonjić kod Kanjiže još je u svežem sećanju događaj od oktobra 2017. godine, kada je kroz selo iznenada u jutarnjim satima protutnjalo krdo od četrdesetak divljih svinja. Niko u selu tada nije ostao ravnodušan, niti je susret sa brojnim krdom koje su predvodili snažni veprovi bio prijatan za nekolicinu meštana, a na svu sreću krdo se razišlo i nije se vraćalo.

M. Mitrović