Disnotorom namamili hiljade gostiju

Ovim selom kraj Tise, sa 1.050 žitelja, zamirisali su specijaliteti, koje su spravljale 82 takmičarske ekipe iz vojvođanskih mesta i susedne Mađarske. Festival puno znači za selo, jer se sklapaju prijateljstva sa učesnicima iz drugih mesta, a to je ujedno i prilika da se čuje za Adorjan.

- Drago nam je da na našu manifestaciju dolaze ljudi individualno, pa i organizovano autobusima. Održavanje manifestacije pomaže kanjiška opština, kao i veći broj firmi sa kojima imamo poslovne veze, a u doček brojnih gostiju uključen je veliki broj meštana  – kaže glavni organizator, predsednik MZ Adorjan i vlasnik DOO „Kontakt” Čaba Boršoš. - Kako god da okrenemo i finansijski, politički i u svakom drugom smislu festival se isplati i afirmiše selo.

Domaćini iz Adorjana su besplatno za brojne goste ispekli i u vreme ručka u zemičkama podelili oko 10.000 hurki i kobasica, a za one koji su bili nestrpljivi ili došli kasnije, pobrinuli su se ugostitelji, tako da su se svi omrsili. Takmičarske ekipe spravile su 410 kilograma kobaja i još toliko hurki, a koliko su besplatno ili o svom trošku pojeli posetioci i gosti, niko precizno nije računao, ali se meri tonama. 

Krug preduzeća „Kontakt” i okolina u subotu od jutra do kasnih večernjih sati bili su epicentar dešavanja. Degustriranje disnotorskih specijaliteta, ponudu rukotvorina i vašarske robe pratili su svirka svadbarskih orkestara i veselje uz čardaš, a u večernjim satima nastupali su pojačali „Šidski trubači”, sastav „Dupla kave” i estradna zvezda Karamel iz Mađarske.

Ujutro je prikazan svinjokolj na starinski način, oprljivanjem tovljenika slamom. Mesar Jožef Orovec iz Čantavira priča da su svinjokolji počinjali u zoru, još po mraku a i završavali su se po mraku. Obično se nije tražio majstor mesar, nego su svi članovi porodice sami radili, uz pomoć komšija. Uz sve su išla disnotorska jela. Za doručak pekla se slanina i krv sa lukom, za ručak svinjski paprikaš od papaka, repova i mesnatih kostiju sa krompirom. Paprikaš se obavezno slao i komšijama, što je bio lep običaj.

Goran Balog iz Sente naglašava da se dobre kobasice prave od kvalitetnog svinjskog mesa, pri čemu je važno kako će se one začiniti.

- U mleveno meso se dodaju so, biber, aleva paprika, a u zavisnosti ko kako voli i beli luk, napravi se smeša i puni u tanka svinjska creva. U kobasice koje se suše ide više soli, a manje u one koje se spremaju u zamrzivače, za pečenje – objašnjava Balog.

Tomislav Baca Subotički iz Novog Miloševa voli hurke, koje se kako kaže spravljaju od jeftinijih delova svinjčeta. Iznutrica, kožurica,  delovi svinjske glave i drugo, kuvaju se u kotlanki, posle se sve samelje, dodaju začini i kuvani pirinač, najbolje duguljastog zrna, te se kuva zajedno s baretinom.

- Hurka je najbolja kad se ispeče u paorskoj peći uz krompir i ludaje, malo gronika i kobasica. Od toga nema lepše i ukusnije paorske trpeze – uverava Subotički.

Ekipa Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Torde, koju je predvodio Janoš Šandor, pobeđivala je u Adorjanu u spravljanju najukusnijih kobasica. 

- Mi poštujemo stare običaje, pa bi pravili kobasice bez crvene aleve paprike, kao što ih pravimo kod nas u Banatu, ali ovde žiri više preferira začinjene, pa se prilagođavamo – veli Šandor.

Glavni majstor za disnotorski doručak, spravljanje hurki i kobasica Laci Roža iz mužljanskog Udruženja za negovanje starih običaja „Remus”, pojašnjava da je starinskih disnotora sve manje, jer mladi gledaju da se sve što pre spakuje u zamrzivače.

- Ono što se pravi domaće ipak je najbolje i najukusnije. Svi mi u Mužlji znamo da pravimo hurke i kobasice, svako prema svom ukusu, ali kada nastupamo kao udruženje, produkcija je uvek standardno ista.  Hurke smo pravili tri vrste, sa geršlom, pirinčom i kukuruzom, a i od kobasica smo napravili tri vrste, normalne domaće, malo pikantne i one ljute. Sve što spravimo domaće je dobro, pa ko šta po ukusu voli neka izvoli. Imamo u društvu dosta i žena iz čije ponude su salčići sa pekmezom i razne študle, koje prave domaćinski kao nekad – naglašava Laci Roža.   

Milorad Mitrović

Sela žive za svoje festivale 

Među uglednim gostima festivala u Adorjanu bio je i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, koji smatra da je ogroman značaj ovakvih manifestacija za turističku ponudu.

- Ove manifestacije znače praznik za lokalno stanovništvo, gde se organizuju, a istovremeno znače jednu vrstu turističke ponude. Kada se ima u vidu da na manifestaciju dođe oko 15.000 ljudi, onda se vidi da trud nije uzalud. Bilo bi važno da napravimo katalog ovakvih dešavanja i da uđemo u organizaciju višednevnih tura, kojim bi pozivali ljude iz drugih krajeva Srbije i zemalja u okruženju, da dođu i kod nas provedu nekoliko dana, jer mislim da smo po broju ovakvih manifestacija jedinstveni – utisak je Ištvana Pastora.