DIMITRIJE LAZAROV RAŠA - Zaboravljeni ponos Čerevićana i narodni heroj iz skromnog doma
Za vreme Narodnooslobodilačke borbe, tokom Drugog svetskog rata, mnogi mladi, posebno sa teritorije Srema su se priključili partizanskim jedinicama. Jadan takav mladi Čerevićanin, Dimitrije Lazarov Raša, zahvaljujući svojoj hrabrosti i borbi za slobodarske ideale, proglašen je za narodnog heroja na ponos svih meštana tog malog sela na obroncima Fruške gore.
Raša je rođen 8. aprila 1925. godine u Čereviću u zemljoradničkoj porodici. Njegova rodna kuća nije odolela zubu vremena pošto je decenijama bila prazna i zapuštena sve dok je sadašnji vlasnici nisu kupili i sanirali oštećenja. Tokom godina ona je promenila izgled, ali vlasnici su uspeli da sačuvaju tablu s Rašinim imenom i ponovo je okače na fasadu. Prema dostupnim podacima Rašina kuća je skromna, prizemna građevina, koja čeonom stranom izlazi na regulacionu uličnu liniju. Zidana je od opeke, omalterisana, pokrivena dvoslivnim krovom sa biber crepom. Na uličnoj fasadi su tri dvokrilna prozora uokvirena ravnom špaletnom. Ispod prozora je profilisani prozorski solbank. Zabatni zid odvojen je od fasade kordonskim vencem. Kuća je sa svojim prostorijama orijentisana prema dvorištu. Ispred njenog stambenog dela je pokriveni trem sa stubovima, u koji se dolazi preko šest stepenika.
Kako objašnjava zamenik načelnika Opštinske uprave Beočin i lokalni hroničar Sekula Petrović već sa 17 godina Raša se priključio Narodnooslobodilačkoj borbi i Fruškogorskom partizanskom odredu gde ga je dočekao komandant Marko Peričin Kamenjar.
– Za vreme NOB-a Raša je pokazao izuzetnu hrabrost i neustrašivost, pa je 29. juna 1945. godine proglašen za narodnog heroja, na predlog vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita. Zanimljivo je da je u vreme proglašenja bio prvi narodni heroj sa teritorije Vojvodine i ujedno najmlađi – kaže Petrović. – Nakon završetka rata imao je čin pukovnika i poslat je u ŠSR u vojnu školu, a po povratku bio je u službi u Titovom Velesu u Makedoniji gde je skončao 27. februara 1948. godina. Njegova smrt obavijena je velom tajne. U zvaničnim dokumentima zabeleženo je da je preminuo prirodnom smrću što budi sumnju, s obzirom na to da reč o mladiću od 23 godine, pa su mnogi mišljenja da je verovatnije da je reč o ubistvu ili samoubistvu.
U trenutku smrti bio je major jugoslovenske armije i zamenik komandanta brigade u Dvanaestom vojvođanskom korpusu i najpoznatija akcija je bila u završnim borbama za oslobođenje Jugoslavije na mostobranu Virovitica – Slatina kada je uništio 12 neprijateljskih tenkova.
Mnogi pogrešno misle da je Raša bio partizanski nadimak Dimitrija Lazarova, ali to nije tačno. Raša je špic name, odnosno nadimak porodice Lazarov. Pretpostavka je da je bilo više porodica koje su nosile isto prezime, pa su, da se razlikuju, neke dobile nadimak, odnosno nastavak.
Kultura sećanja na ratno i posleratno vreme se ranije mnogo više negovalo. Tako da su Čerevićani oformili Kulturno-umetničko društvo „Raša“ i kulturnu manifestaciju „Raši u pohode“. I Prva beočinska omladinska radna brigada je nosila njegovo ime. Iako je Raša bitna ličnost u istoriji Beočina, Petrović kaže da, nažalost, mladi sve manje znaju o momku koji se kao maloletnik otisnuo u partizane i odvažno se borio za svoje ideale i slobodu naroda, a njegova kuća ostala skrivena među čerevićkim sokacima.
Silvia Kovač