BURNA SEDNICA SOMBORSKE SKUPŠTINE: Predsednika polila vodom

Naime, konstantno verbalno sukobljavanje spikera somborskog parlamenta Zorana Parčetića i odbornice Srpsko ruskog pokreta Dunje Prokić dostiglo je vrhunac po proglašavanju završetka sednice. Naime, tokom postavljanja odborničkih pitanja Parčetić je ušao u polemiku sa odbornicom Prokić, koja ga je eksplicitno optužila za krađu budžetskih sredstava posredstvom organizacije Sajma peradarstva.

Parčetić je raspravu prekinuo proglašavajući sednicu završenom, da bi Prokićka, prilikom napuštanja govornice, iz flašice koju je nosila sa sobom, polila vodom najpre predsednika Skupštine, a nakon njega i sekretarku parlamenta Veru Baljak, na čemu se incident i završio.

Po atmosferi se februarska, 22. sednica u ovom sazivu somborske Skupštine, nije razlikovala od prethodnih. Verbalna sukobljavanja parlamentarne većine predvođene Srpskom naprednom strankom sa jedne, i nejake opozicije sa druge strane, započela su već kod utvrđivanja dnevnog reda, koje je potrajalo više od sat vremena.

Kako je odbijen predlog Milana Milanka (Nova stranka) da se odbornici informišu o kvalitetu vode za piće koju konzumiraju pre svega žitelji somborskih sela, kao i čak četiri predloga odbornice Dunje Prokić (Srpsko-ruski pokret) za dopunu dnevnog reda po hitnom postupku, odbornici su, uz nešto kraću diskusiju, do prve pauze uspeli da usvoje samo predlog o uspostavljanju saradnje i udruživanju sa opštinama u slivu gornjeg toka Dunava „Bački vodotoci“.

Uz primedbe opozicije da je ovakva vrsta udruživanja nepotrebna, pošto o odbrani od poplava, što je i navedeno kao osnovni razlog pokretanja inicijative, brinu već postojeći državni organi i oblici zajedničkog dejstvovanja, predlog je ipak usvojen.

Duže se raspravljalo o izmenama odluke o uređenju grada, koje su se odnosile pre svega na najuži centar, turističku i ugostiteljsku žilu kucavicu Sombora. Najglasnije primedbe su se odnosile na činjenicu da je dobar deo izmena preporučen i usaglašen sa stručnjacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, od kojih je ona o obaveznim jednoobraznim tendama u smislu boja izazvala i najviše polemike. Naime, predlog izmena odluke je podrazumevao da tende i suncobrani ugostiteljskih letnjih bašta u gradskoj pešačkoj zoni ubuduće ne mogu biti reklamni prostor proizvođačima alkoholnih i bezalkoholnih pića, već moraju biti jednobojne i u nijansama u rasponu od „čisto“ bele preko sive do crne.

Kako je i ova odluka usvojena većinom glasova vladajuće koalicije, diskusija se povela o potrebi utvrđivanja naziva kompleksa gradske industrijske zone, koju je Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za komunalnu delatnost i investicije obrazložio time što je činjenica da je industrijska zona adresirana na Staparski put znatno poskupljivala cenu otkupa privatnih parcela u ovoj zoni.

Prema Kovačićevim rečima, pošto se u katastru nepookretnosti industrijska zona vodi na adresi Staparski put bb, Poreska uprava je potpuno u skladu sa zakonom procenjivala tržišnu vrednost u skladu sa tim, pa je kvadratni metar površine u Industrijskoj zoni gradski budžet koštao između 14 i 16 evra. Dobijanjem nove adrese, samo je formalizovano stvarno stanje, odnosno činjenica da se industrijska zona zaista i nalazi u takozvanoj četvroj položajnoj zoni, u kojoj je realna cena kvadratnog metra između dva i tri evra u protivdinarskoj vrednosti.

O kolikoj uštedi gradskog budžeta se radi Kovačić je demonstrirao činjenicom da je samo zbog ovoga do sada grad iz budžeta plaćao otkup jednog hektara zemljišta u industrijskoj zoni čak 140.000 evra, dok će nakon usvajanja novog naziva, odnosno adrese kompleksa u nastajanju, otkupna cena hektara biti oko 25.000 evra, pa ne čudi što je odluka o nazivu Industrijske zone usvojena velikom većinom glasova odbornika.

M. Miljenović