BRANISLAVA IZ KIKINDE „digla ruke“ od DRŽAVNOG POSLA, pa POKRENULA SOPSTVENI BIZNIS Diplomirana pravnica od ULTRAZVUČNOG SNIMKA bebe pravi UNIKATNE AMAJLIJE (FOTO, VIDEO)
Diplomirana pravnica iz Kikinde Branislava Jankov (34) "digla je ruke" od papirologije i državnog posla i posvetila se kreativnom hobiju po kom je jedinstvena u Srbiji.
Branislava od ultrazvučnog snimka bebe u stomaku pravi ručni vezeni ultrazvuk i na taj način stvara autentičnu uspomenu za roditelje i decu.
Na društvenim mrežama sebe i ono što radi predstavlja zanimljivim nazivom koji je fuzija veza i vizije - "Vezionarka".
Ona to zaista i jeste - kreativac koji se vodi krilaticom da život nisu dani koji su prošli, već uspomene koje se pamte.
Upravo njih, za sebe i druge, Branislava stvara svojim umešnim rukama.
Kada je pre petnaestak godina od svoje bake učila da veze, nije mogla ni naslutiti da će jednog dana njene jedinstvene radove poručivati ljudi iz cele Evrope.
Osnovne bodove i najjednostavnije tehnike vezenja me je naučila baka Srbinka još pre petnaestak godina. Dok je ona vezla goblene, ja sam sedela pored nje i upijala pokrete ruku i sve što mi je tada pričala. Iako me tada nije mnogo zanimalo vezenje kao posao kojim bi se bavila, nego samo kao hobi, kasnije je sve što me je naučila koristilo, navela je Branislava za Espreso.
Ideja za ručni vezeni ultrazvuk nastala je, kako kaže, nakon bolnog i teškog događaja koji je ujedno osvestio i naveo da shvati značaj trudnoće, života koji se razvija u ženi tokom devet meseci i vrednosti uspomena tokom tog perioda.
Ideje su nastale sa željom da uspomena večno traje.
Sin Aleksa je prirodnim putem rođen septembra 2019. godine u prisustvu svog oca, doktora i babice. Na rođenju je dobio ocenu 10, i naravno, postao radost cele familije. Samo par sati nakon porođaja, usledile su vesti koje su obeležile naše živote. Nakon prvog podoja, posetila su me dva pedijatra uz mnogobrojna pitanja (za koja sam mislila da su sastavni deo neke postporođajne procedure) da bi mi nakon istih saopštili da je Aleksino stanje kritično. Njegova krv nije sadržala trombocite, životno je bio ugrožen i sanitet iz Novog Sada je bio na putu do bolnice. Bio je toliko kritičan, da me je doktorka pripremila rečima koje nikad neću zaboraviti "Ako preživi put do Novog Sada, mi ćemo se za njega boriti". I sada mi se srce stegne kad se toga setim. Usledilo je najdužih sat i po vremena. Stigao je, živ je i borba je počela, priseća se Branislava i dodaje da jedino što je u telefonu imala tokom njegovog transporta bile su fotografije ultrazvuka i par fotografija s rođenja na kojima se vide posledice krvnog poremećaja:
Molila sam se, razgovarala sa njim, sa sobom i sa Bogom uz slike ultrazvuka, posebno uz sliku kada smo saznali da stiže baš on. Tada sam rešila, ma šta god da se desi, tu sliku želim sačuvati. To je njegova prva slika, moja "amajlija". Možete slutiti, tad se rodila želja koja je prerasla u Vezionarku. Aleksa je uz doktore dobio životnu bitku i par nedelja nakon rođenja smo bili zajedno u domu. Samo dve godine nakon ovog događaja proživeli smo sve isto, rođenjem ćerkice Emilije koja je imala isti krvni nedostatak kao i Aleksa, pa je po uzoru na njegovu terapiju i njoj data terapija koja je ubrzo dala rezultate. Saznali smo da se bolest zove aloimunatrombocitopenija koja je nastala usled neslaganje moje i suprugove krvi. Sada su oboje zdrava deca bez posledica po život.
"Dušu sam isplakala dok sam ga uradila"
Svaki ultrazvuk bebe koji treba pretvoriti u vez izazovan je sam po sebi, a nekoliko porudžbina je najviše dirnulo.
Ne mogu odvojiti samo jedan rad, jer izazov se javlja na više načina. Emotivno mi je najteže bilo da vezem majci ultrazvuk bebe koja nije među živima. Dušu sam isplakala dok sam ga uradila, znajući da je to roditeljima jedina uspomena od sina. Tehnički najizazovniji rad je bio skup 4 ultrazvuka na ramu prečnika 27cm. A veza ultrazvuka slepoj devojčici je najodgovornije delo koje sam načinila jer će pomoću reljefa (konca i platna) moći da doživi ultrazvuk. Preneti ultrazvuk na taj način i pomoći joj da shvati izgled bebe u majčinom stomaku je sigurno obeležilo moju karijeru, otkrila je Branislava.
Nekoliko meseci nalog Aleksinog rođenja, priča nam Branislava, na um joj je pala zanimljiva ideja koja je bila klica onoga čime danas mami osmehe na lica brojnim novopečenim roditeljima.
Tokom zimskih dana i sa viškom slobodnog vremena, potražila sam inspiracija na internetu u vezi ultrazvuka i videla da nekoliko žena u svetu veze ultrazvuk bebe. Poželela sam tako nesto za sebe. Kada sam videla da se ultrazvuk može uraditi u obliku veza, setila sam se bakinih reči i saveta “Sve što poželiš, tvoje ruke mogu da stvore”. Dan po dan, nastao je prvi vezeni ultrazvuk u Srbiji. Aleksin ultrazvuk, navodi naša sagovornica.
Sanjala je da, kako kaže, bude žena sa aktovkom, ali je vremenom shvatila da poziv pravnika nije ono što istinski želi, barem ne u ovom današnjem vremenu.
Kada je poređala životne prioritete, zdravlje i sreću svoje dece stavila na prvo mesto, našla je vremena i prostora za pokretanje porodičnog posla kroz kreativni izraz.
Pre i tokom trudnoće sa Aleksom sam radila u Osnovnom javnom tužilaštvu kao pripravnik jer sam po struci diplomirao Pravnik. Već tada sam znam da taj poziv nije za mene. Jesam sanjala da budem žena sa tašnom (aktovkom) ali ne u ovom sistemu danas. Jednostavno, biti deo sistema kojem ne pripadam (ne mislim na kolektiv, kolege su bile fantastične), raditi po striktnim propisima i rešavati tuđe probleme nije bila opcija za mene dok me je kod kuće čekalo malo dete. Nisam mogla zbog tradicionalnih uverenja i "sigurnosti" državnog posla da pogazim sebe. Donošenje odluke da se nakon porodiljskog odsustva ne vratim na posao dodatno je doprinelo stanje korone u Srbiji. Kako je tada Aleksa bio mali i zdravstveno nestabilan, nisam smela rizikovati da ugrozim njegovo stanje, jer rad u tužilaštvu obuhvata kontakt sa velikim brojem ljudi. Da ne bih ostala potpuno bez posla i prihoda, rešenje sam pronašla u poslu od kuće, otvaranju Vezionarke i pokretanju porodičnog posla, navodi ova Kikinđanka.
Dnevnik/Espreso