Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Bivši radnici „Agroživa” još traže svoja prava

26.03.2021. 10:37 10:43
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

ŽITIŠTE: Tokom 2020. lokalni ombudsman opštine Žitište Aleksa Kuzman registrovao je ukupno 157 obraćanja pojedinaca, grupa građana i pravnih lica, navodi se u izveštaju o radu u prošloj godini.

Najviše obraćanja odnosilo se na konsultacije i pružanje pomoći. Porezi, socijalna zaštita, komunalna pitanja i problemi iz oblasti radnih odnosa oblasti su koje su najviše mučile meštane ove srednjobanatske opštine.

- Manji deo obraćanja odnosio se na nepoštovanje prava na godišnji odmor i pritužbe u pogledu jednostranog otkaza ugovora o radu od strane poslodavca. Nekoliko pritužbi odnosilo se i na dugovanja zarada koje poslodavac nije isplatio radnicima nakon prestanka radnog odnosa. Nakon upućenih opomena pred utuženje, u kordinaciji sa službom pravne pomoći, nesavesni poslodavac je isplatio zaostale zarade radnicima – navodi lokalni ombudsman opštine Žitište Aleksa Kuzman u izveštaju o radu.

I tokom prošle godine pomoć lokalnog ombudsmana tražili su i radnici nekadašnje kompanije za proizvodnju mesa „Agroživ“ iz Žitišta. Njihovo obraćanje odnosilo se na neisplaćene zarade koje, iako imaju pravosnažna rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu, ne mogu da naplate, s obzirom na to da je „Agroživ“ u stečaju i da nema dovoljno stečajne mase.

- Stečajni postupak traje više od četiri godine, a Republika Srbija je preuzela akcijski kapital te kompanije pre sprovođenja socijalnog programa prema radnicima. Na taj način je dala pravni osnov da bivši zaposleni naplate potraživanja sudskim putem, kroz obraćanje Ustavnom sudu. Radnici su verovali da će Ustavni sud po ubrzanom postupku rešiti njihove zahteve, iako stečajni postupak pred Privrednim sudom još traje – navodi Kuzman.

Međutim, on ističe da, po zakonskoj regulativi, sve dok traje stečajni postupak, Ustavni sud ne može da rešava ovu pravnu stvar.

- Samo je jedan deo radnika u toku 2020. dobio deo potraživanja iz stečajne mase. Potraživanja većeg dela bivših radnika u celosti su ostala nenamirena. Zbog toga će lokalni ombudsman aktivno pratiti situaciju i preduzeti adekvatne pravne mere. Čim bude završen stečajni postupak, obavestiću bivše radnike kompanije „Agroživ“ da Ustavni sud preuzima nadležnost i da postoji realni pravni osnov za naplatu zaostalog potraživanja i dugovanja po osnovu neisplaćenih zarada – zaključuje Kuzman u izveštaju.

Ž. Balaban

 

KOD MOKRINA VETROZAŠTITNI POJAS NA MESTU BIVŠE DEPONIJE

Nova hrastova šuma na 14 hektara 

 

MOKRIN: Sa zasađenih 15.500 sadnica hrasta lužnjaka, uz nekadašnji put od Mokrina prema Padeju završeno je podizanje vetrozaštinog pojasa, koji je veoma značajan za ovo područje. Prethodnih godina na području grada Kikinde i okolini, na nekoliko lokacija formirani su vetrozaštitni pojasevi i zasađeno oko 7.800 sadnica, najviše kod Banatske Topole.

Zemljište gde je zasađen hrast lužnjak kod Mokrina ranije je bila deponija. Taj prostor je rekultivisan, a kad stabla ojačaju, poslužiće i da divljač ima stanište, jer je vetrozaštitni pojas formiran na površini od 14 hektara.

- Za ovaj značajan ekološki posao 12,4 miliona dinara opredeljeno nam je na konkursu Ministarstva za zaštitu životne sredine. Resorno ministartsvo podržavalo nas je i prethodnih godina, a ove nameravamo da konkurišemo za sredstva za vetrozaštitni pojas od Mokrina do fazanerije „Mlaka“ gde je potrebno oko 9.000 sadnica - rekao je član Gradskog veća Kikinde za ekologiju Stevan Iličić.

On je dodao da je posao podizanja vetrozaštitnog pojasa, na ovoj lokaciji, poveren iđoškom rasadniku „Vikumak“, koji je u obavezi da u naredne dve godine održava zasađeni hrast lužnjak.

- Apelujem na meštane Mokrina, a naročito stočare i poljoprivrednike, da sačuvaju ove mladice. Sadnice su stare između tri i četiri godine i imaju od 1,5 do dva metra visine. Značaj vetrozaštitnog pojasa je veliki, jer će zaštiti domaćinstva od hladnih severnih vetrova. Kako u ovom delu atara nema šume, vetar odnosi plodni sloj zemljišta sa njiva, pa će vetrozaštitni pojas sprečiti eroziju - naveo je vlasnik radadnika „Vikumak” Radovan Lagunyin.   

Prema podacima Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave Kikinde, od početka sadnje ove godine zasađeno je 17.000 sadnica, a do 10. aprila kada se očekuje završetak prolećne sadnje nova stabla će se naći na gradskom trgu i  Gradskom stadionu u Kikindi, dok će 650 sadnica biti raspoređeno seoskim sredinama.        M. Mr.

Piše:
Pošaljite komentar