Berićetan rod dinja i lubenica u ataru Prigrevice

Jedno od takvih gazdinstava je i ono Zorana i Dragane Ćeran iz Prigrevice, koje na nepuna četiri katastarska jutra plodne zemlje gaji bostan, s tim da je na nekih 30-tak ari zasađena dinja.

- U samom startu je godina bila loša, pošto je bilo hladno posle rasađivanja, pa je kasnilo skidanje tunela i zametanje, tako da smo počeli berbu tek 10. jula, a lani smo brali dve sedmice ranije. Mada se ne očekuje neka rekordna sezona, za sada nije loše što se tiče prinosa i slasti lubenica i dinja. Pošto smo deo parcele kasnije sadili iz našeg rasada, sezona će, ako sve bude u redu, potrajati ne samo do kraja avgusta, nego i duže - kaže Zoran Ćeran, čija porodica ima četiri maloprodajna mesta u samoj Prigrevici, ali i Apatinu i Sonti.- Naravno na početku svake sezone cena je nešto viša, trenutno smo na 40 dinara za lubenice i 60 za kilogram dinje, ali na vrhuncu sezone ona padne do 25-30 dinara i tu se uglavnom i zadrži.

Zoranu u radu, pored supruge i oca, pomažu i sinovi Dušan i Miloš, pa porodično gazdinstvo ne zavisi toliko od dodatne radne snage, koje je po vojvođanskim selima iz dana u dan sve manje. Očekuju prinos od oko 50 tona lubenice po hektaru. Svakog dana uberu od tone do tonu i po, dve, nekada i samo po 500 kilograma, sve zavisi da li prodaja ide bolje ili lošije, jer čim zahladni ljudi manje kupuju lubenicu. Ćerani se nisu rukovodili samo računicom kad su pre desetak godina ušli u ovaj posao.

- Da je rukovoditi se samo računicom, bilo da se čovek bavi lubenicama ili klasičnim ratarstvom, sve ove njive, ne samo moja, bi bile u parlogu, ali eto, tokom sezone dobijemo „na kamari“ nešto živog novca, pa se poplaćaju dažbine, seme, hemija, kupi se gorivo za sledeću sezonu i tako...- veli Zoran Ćeran, prema čijim rečima, u jeku sezone rade mukotrpno i do 14 sati dnevno. - Teško je, izdaci su veliki, tu je navodnjavanje pod sistemom kap po kap, pride moraš paziti i noću na rod, a valja ga i prodati, stajati na tezgama po ceo dan pošto od prodaje lubenice i dinje na veliko nema neke zarade. Nakupcima prodamo tek ako nam se pojavi višak, sarađujemo sa dvojicom pouzdanih ljudi već godinama unazad.

Pored bostana porodica se bavi i povrtarstvom, roizvodnjom kupusnjača, koje u slučaju dobre godine mogu doći na red i posle skidanja uroda lubenica i dinja, pa uz puno gledanja u nebo ova porodica sa iste parcele skine dva uroda godišnje. Znaju Ćerani, zemlja mora da se i „odmori“ od ovakve intenzivne eksploatacije, pa se zbog plodoreda na parcelama seje i soja, kukuruz i pšenica.

- Nama se kao odličan predusev pokazala soja, mada bi po nekim pokazateljima bio idealan kukuruz, ali  mi to ovako radimo, a dok god se mušterije ne žale na slast lubenica sa naših njiva, zašto da nešto menjamo- veli Zoran Ćeran koji sa svojom porodicom snabdeva Prigrevčane, Apatince i Sonćane letnjom voćnom poslasticom.

M. Miljenović