Bečejski veterani u borbi za istorijsku istinu
BEČEJ: Od kako je SUBNOR prestao da bude društveno – politička organizacija, već udruženje građana, više nije na buyetu, a u jednom periodu borci su bili marginalizovani.
U Bečeju se toliko daleko otišlo, da je prestao da se obeležava Dan oslobođenja grada, a najvažnije opštinsko priznanje više nije „Osmooktobarska“, nego „Prvoavgustovska nagrada“ po novom Danu opštine 1. avgustu. Međutim, u poslednje vreme je, ipak, posvećena veća pažnja udruženju koje okuplja antifašističke borce i poštovaoce narodno-oslobodilačke borbe.
S promenom statuta republičkog SUBNOR-a, koji je promenio ime u Savez udruženja boraca oslobodilačkih ratova, borci iz devedesetih godina dobili su ravnopravni status. O tome je bilo reči na pres konferenciji Opštinske boračke organizacije Bečeja u čijem radu je aktivno učestvovao i član Opštinskog veća Dane Mandić.
- Predstoji nam organizacija Izborne skupštine, pa ćemo sve aktivnosti oko nove registracije realizovati u sklopu tog posla. Dužnu pažnju ćemo pokloniti i borbi za istorijsku istinu o svim oslobodilačkim ratovima, kao i statusu invalida ratnih dešavanja – rekla je Jelena Češljević, naglasivši da posle dužeg vremena borci imaju podršku lokalne samouprave i da su im renovirane prostorije.
V. d. predsednik opštinske boračke organizacije u Bečeju Milun Čokorović, učesnik ratnih dešavanja devedesetih godina, izneo je zadovoljstvo što je njegovim saborcima priznat status borca.
- Radimo na tome da se sazna istina o učešću naših boraca u ratovima devedesetih godina, da se popravi njihovo materijalno stanje, pogotovo onih koji su se sa ratišta vratili s telesnim invaliditetom, a radimo i na tome da se odredi dan kada bi se odavao pomen svim žrtvama ratova devedesetih – rekao je Čokorović.
Milan Bašić, bivši predsednik OO SUBNOR Bečej založio se za predlog da se rezervne vojne starešine povežu s boračkom organizacijom i na taj način postanu njihov sastavni deo.
- Boračka organizacija je u saradnji sa lokalnom samoupravom i Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture, uspela u nastojanju da se obnove nestale biste boraca na spomen-obeležjima, tako da je od pet bista, četiri vraćeno na postamente – potvrdio je Dane Mandić i najavio da predstoji obnova spomen- obeležja Zid smrti u centru grada, gde su novembra 1941. i januara 1942. godine streljana 23 rodoljuba.
V. Jankov
