Badnji dan i Božić proslavljeni širom Vojvodine

Starešina hrama jerej Nikola Mišković svim sugrađanima pravoslavne veroispovesti čestitao je Božić radosnim hrišćanskim pozdravom: „Mir Božji, Hristos se rodi”, poželevši da Božić provedu u miru, zdravlju i ljubavi.

Predsednica Skupštine grada Stanislava Hrnjak istakla je da Božićna liturgija odisala atmosferom mira i zajedništva, poželevši sugrađanima mir u duši, dobro zdravlje, radost i zahvalnost na malim stvarima, jer kako je napomenula, ko ne zna da se raduje maloj sreći ne zna ni velikoj.

Šesti put božićna česnica prečnika 190 centimetara je lomljena je u hramu Svetog Nikole. Kao i prethodnih godina česnicu tešku 90 kilograma napravili su majstori pekare „Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja. U njoj su bili zlatnik i pet srebrnjaka, koji su obradovali najsrećnije učesnike božićne liturgije.

M. Mr.

BEČEJ: Tri pravoslavna hrama u bečejskoj opštini, najstariji iz 1773. godine posvećen Preobraženju Gospodnjem u Bačkom Gradištu, petrovoseselski podignut u čast Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja i bečejska crkva Svetog velikomučenika Georgija, tradicionalno su obeležili najradosniji hrišćanski praznik Božić. Iako je bila snežna vejavica na Badnji dan vernici su ispunili hramove i porte.

Najsvečanije je bilo u bečejskoj crkvi, gde se okupio veliki broj pravoslavaca u želji da dobiju blagosiljani badnjak. Aktuelni kum bečejske crkve Dragan Knežev zapalio je, shodno običaju, crkveni badnjak u porti, a u hramu su arhijerejski namesnik Dejan Stanojev i sveštenik Slobodan Lazić delili osveštane badnjake, dok je dečiji crkveni hor pevao božićne pesme. Okupljeni oko badnjaka u porti, okrepili su se kuvanim vinom.

Jutrenje je posle ponoći, kako se ustalilo, okupilo veliki broj mladih, dok je na prepodnevnoj liturgiji bilo više porodica sa decom. Božićnu liturgiju uveličali su horovi dečiji i odraslih, Sveti velikomučenik Georgije. Svetoj božićnoj liturgiji prisustvovali su sveštenici tri bečejska hrama sestinske Rimokatoličke crkve i predsednik opštine Bečej Dragan Tošić sa saradnicima. Pročitana je Božićna poslanica patrijarha Irineja.

Slavlje je, po običaju, nastavljeno u porodičnom krugu uz bogatu i raznovrsnu trpezu. U večernjem vremenu služeno je Bdenije. Danas se nastavlja božićno slavlje Saborom presvete Bogorodice, a sutra slavom Sveti prvomučenik Stefan.

V. Jankov

SENTA: Badnji dan i Božić svečano su proslavili pravoslavci u mestima severnog Potisja. Na Badnji dan u sečenje badnjaka išlo se organizovano u obližnje šumarke kraj Tise, a u većini naselja donošenje badnjaka bilo je na konjima i zapregama, uz nošenje srpskih zastava i pesmu.

Osvećenje i paljenje badnjaka u popodnevnim i večernjim satima je priređeno u Horgošu, Martonošu, Sanadu. Molu, Adi, Senti i drugim mestima, uz služenje kuvanog vina i čaja.

Praznovanju i čerstitkama pravoslavnim vernicima za Božić pridružile su se i brojne komšije, pripadnici katoličke veroispovesti Mađari, sa kojima žive u dobrim komšijskim odnosima.

M. Mr.

Na Badnji dan po podne zapaljeni su badnjaci u portama bačkopalanačkih pravoslavnih hramova. U Novoj Palanci uz Hram Pokrova Presvete Bogorodice okupilo se mnogo sveta, takođe, u porti najstarije pravoslavne crkve Svetog Jovana Preteče, okupilo se puno ljudi iz Stare Palanke. S prvim mrakom potpaljeno je na desetine badnjaka u sokacima, ođekivale su prangije i muzika, pilo se kuvano vino i rakija, jele kokice i suvo voće, a po ponoći usledile su čestitke – Mir Božji Hristos se rodi!

NOVI KNEŽEVAC: Zajedničko pečenje prazničnih pečenica priređeno je u novokneževačkom naselju Smiljevača. U prisustvu velikog broja meštana, većinom mladih, na Badnji dan se na ražnjevima okretalo petnaestak pečenica, u dobrom raspoloženju i veselju uz služenje kuvanog vina.

Organizator Miloš Petrović podseća da se praznične pečenice ovako pripremaju već tri decenije, da je broj onih koju učestvuju promenljiv, a da je bilo godina kada se peklo i preko 40 prasadi. Pečenice su različite već prema mogućnostima i potrebama porodica koje ih pripremaju.

- Ovog puta nas je petnaestak, jer ljudi se opredeljuju da pečenice peku i kod kuće, ali raduje me da na druženju ima dosta omladine.To je verujem dobar znak da će se tradicija zadržati – kaže Petrović, koji napominje da se ujutro rano pre svitanja išlo na sečenje badnjaka u šumarak kraj Tise.

Pošto je Badnji dan posni, druženje uz okretanje prazničnih pečenica do ručka je potrajalo uz služenje pečene ribe i krompira.

- Već desetu godinu zaredom dolazim sa društvom, koje se okuplja sa svih strana, jer je ovo druženje postalo tradicionalno. Okrećemo prase i ovaj praznični dan provodimo u veselju i dobrom raspoloženju. Privrženi smo pravoslavlju i našoj veri, pa tamo i obeležavamo Badnji dan i Božić. Važno je da se okupe prijatelji i porodica, da proslvljamo u miru i veselju, uz domaćinsku trpezu -  veli Stevan Babić.

Po završetku pečenja, u popodnevnim satima išlo se na osvećenje i paljenje badnjaka ispred pravoslavnog hrama u obližnjem Obilićevu. U prvi sumrak krenuli su i mali korinđaši, koji su obilazile ovdašnje domove, u kojima su domaćinima kazivale božićne pesmice, a oni ih darivali slatkišima i voćem.

M. Mitrović