Asfalt u glavnoj ulici

Radnici subotičkog „Vojputa“ upravo su završili asfaltiranje glavne seoske Ulice Petefi Šandora, jedne od tri ulice u selu, što je veoma obradovalo sve žitelje. Ulica je asfaltirana u dužini od jednog kilometra, za šta je iz opštinske kase Čoke izdvojeno 13 miliona dinara.

Povodom asfaltiranja ulice stotinak žitelja jednog od najstarijih sela u severnom Banatu, koje se spominje još 1231. godine, tim povodom priredilo je prigodno slavlje, a gosti su im bili predstavnici lokalne samouprave iz Čoke.  -Verujem da nema mesta u Banatu i Vojvodini da nema baš nijedan metar betonskog ili asfaltnog puta. To je bilo samo naše selo i zato smo sada sretni, jer je asfalt stigao pred naše kuće nakon 785 godina od kada se selo prvi put pominje – kaže Karolj Barna iz Banatskog Monoštora, zamenik predsednika Saveta MZ Crna Bara, u čijem sastavu je maleno selo.

Barna dodaje da se do sada samo u čizmama moglo u kišnom periodu otići do centra gde je jedina prodavnica da se kupe hleb i osnovne namirnice.

- Izgradnja puta započela je krajem prošle godine i prekinuta je zbog vremenskih uslova, a okončana je sada, presvlačenjem asfaltne podloge - naglašava predsednica Saveta MZ Crna Bara Aleksandra Raičević.

I preostale dve ulice Oslobođenja i Omladinska, nasute su zagašenim krečom iz senćanske šećerane, lomljenim asfaltom od popravke državnog puta koji prolazi pored sela i peskom sa obližnjeg iskopa, tako da su se meštani najzad oslobodili blata.

Predsednik čokanske opštine Ferenc Balaž, objašnjava da se lokalna samouprava starala da se poboljšaju uslovi života u svim naseljima opštine Čoka. - Neću biti predsednik opštine, posle konstitutivne sednice Skupštine opštine, zakazane za 9. juni, ko će biti to ne znam, jer je većinu odbornika na poslednjim izborima dobila je lista Srpske napredne stranke, a predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara čiji sam član biće zastupljeni u opštinskoj vlasti, pa ćemo truditi da se nastavi sa izgradnjom infrastrukture u ruralnim sredinama. Sredstva su već obezbeđena za neke projekte u Čoki, Sanadu i Crnoj Bari – kaže Balaž.

M. Mitrović

Nekad beli luk, danas ovce i pčele

Poljoprivrednici Banatskog Monoštora su nekada bili poznati po proizvodnji crnog luka, posebno pre pola veka kada je selo imalo oko 400 žitelja, jer su podmirivali 10 odsto potreba bivše Jugoslavije. Sada je u selu samo stotinak žitelja, najzastupljenije je stočarstvo jer mesto okružuje oko 700 hektara pašnjaka, koji za ispašu koriste goveda i stada ovaca, kojima ne smeta novi put kojim odlaze i vraćaju se sa pašnjaka, a u ovom delu severnog Banata sve unosnije je i bavljenje pčelarstvom.