Arheolozi na lokalitetu Borđoš istražuju život ljudi pre 7.000 godina

Počev od proleća  2014. godine do sada došlo se do mnogobrojnih podataka o životu ljudi na ovim prostorima od pre 7.000 i više godina, ali su i otvorena mnoga pitanja, na koja stručnjaci različitih naučnih oblasti pokušavaju da daju odgovore.

Ovog leta istraživanja su usmerena na iskopavanje jedne od kuća na potesu Makaranda, u neposrednoj blizini Borđoša, objasnila je Tijana Stanković Pešterac, arheolog i pomoćnica direktora Muzeja Vojvodine:

- Lokalitet smo otkrili pre par godina geomagnetnom prospekcijom terena. Pomoću te metode smo uočili da postoji jedno manje naselje sa nekoliko kuća od koji su neke bolje očuvane, pa smo odlučili da ove godine istražimo jednu od tih kuća. Pošto finansije nisu dozvolile da to budu obimnija istraživanja, otvorili smo manju sondu, kako bismo u stvari testirali i videli šta ćemo naći. Opet smo otkrili jednu kuću koja je iz perioda ranog neolita, dakle, s početka mlađeg kamenog doba. Želimo da utvrdimo kakav je tačno bio odnos između velikog naselja koje se prostiralo na 40 hektara na samom Borđošu i ovog naselja na potesu Makaranda.

Na površini su, potvrđuje Tijana Stanković Pešterac, našli izuzetno lepe nalaze, između ostalog, privezak od spondilus školjke koji je izuzetno vredan, kao i predmete za koje arheolozi još uvek ne znaju tačno šta su. Pretpostavljaju da su to verovatno amuleti od nekog mermernog oniksa čija su izvorišta pronađena na Fruškoj gori.

- Prilikom iskopavanja smo našli manje keramike nego što je to inače slučaj. Nađeno je nekoliko jako lepih fragmenata i čak jedna zdela koja ima kompletnu profilaciju, na osnovu čega je moguće napraviti rekonstrukciju cele posude – rekla je Stanković Pešterac.

Od početka istraživanja na Borđošu uključeni su i strani stručnjaci, i ove godine su tu profesori i studenti sa univerziteta u Kilu, zatim sa univerzitata u Oslu, ali i stručnjaci iz Mađarske i Ukrajine. Dragoceno je da se u maloj sondi ove godine u istom trenutku govorilo čak četiri, pet jezika i što su ovde bili stručnjaci različitih specijalnosti koji pomažu arheolozima.

Prema rečima Aleksandra Medovića, arheobotaničara Muzeja Vojvodine, kuća koja je bila predmet ovogodišnjih istraživanja izuzetno je velika, dužine oko 18 i širine osam metara. Intrigira to što je kuća orijentisana drugačije u odnosu na kuće iz istog ili kasnijeg perioda. Ova nelogičnost se povećava i kada se zna da je kuća izgrađena nepovoljno u odnosu na pravac duvanja košave, koja ume biti vrlo nezgodna, a to zna svako ko je sa ovih prostora.

- Ne znamo ni odakle su ljudi koji su ovde došli. Takođe, ne znamo ni da li je košava imala neke posledice na njih i zašto je kuća upravo tako bila orijentisana. Gledali su, takoreći, prema severoistoku i jugozapadu, pa je košava udarala sa strane. Što više radimo na terenu, otvara se više pitanja i o tome kakva je ovde bila vegetacija. Znamo da je na Borđošu, gore na lesnoj terasi, bila stepska vegetacija, ali u njenom podnožju je raslo veliko drveće kao što su hrast i brest. Postavlja se pitanje da li su te hrastove šume u podnožju bile dovoljne da zaštite ovu kuću od naleta vetra. U literaturi smo našli slične kuće  u Mađarskoj i Hrvatskoj – kaže Medović, uveren da je ovo pomak u dobrom pravcu i da će se ovde naći materijal u vidu ugljenisanih žitarica ili nekog drveta koji se kasnije može analizirati.

Arheološki lokalitet Borđoš u blizini Novog Bečeja predstavlja pravu slagalicu života ljudi od pre 7.000 godina na ovamo otkrivajući fragment po fragment bogatu istoriju koja je pratila ove prostore na kojima su se susretale potiska i vinčanska kultura.

Tekst i foto: Danilo Gurjanov

Projekat „Informisanje u Novom Bečeju” realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.