Arheološko otkriće u Zrenjaninu: Bager zahvatio do neolita
ZRENJANIN: Prilikom radova na rekonstrukciji toplovodne mreže i iskopa nove trase, u Gradskoj bašti u Zrenjaninu otkriveni su predmeti iz doba neolita i ostaci grnčarije i ljudskih skeleta. Radovi su do daljnjeg obustavljeni, a na terenu su od pre nekoliko dana prisutni stručnjaci arheolozi iz zrenjaninskog Narodnog muzeja, koji pretražuju i selektuju iskopani materijal.
Kustos u Narodnom muzeju Dejan Vorgić rekao je da je do sada pronađeno mnogo arheoloških fragmenata, od najstarijeg doba - neolita (7000 godina pre nove ere), predmeta sa odlikama starčevačke i elementima vinčanske kulture, čak i delova naseobine iz neolita. Nažalost, sve to iskopao je bager, pa je na arheolozima da pretražuju veće gomile zemlje, rasute po travnjaku Gradske bašte.
Između mnoštva delova grnčarije i pojedinih delova skeleta, otkriven je i fragment sa uklesanom ženskom figurom, čija su dva dela pronađena. Po rečima arheologa, ovakvi delovi se veoma retko nalaze. Oni se nadaju da će pronaći i ostatak delova i kompletirati figuru, čime bi otkriće postalo još značajnije.
Trenutno se materijal prikuplja, a potom sledi pranje, obrada, upoređivanje i tek za mesec - dva moći će konkretnije da se kaže šta je sve pronađeno u Gradskoj bašti. Vorgić je naveo šta je sve do sada otkriveno, dodajući da je u pitanju značajan materijal.
- Tu su i delovi tanjira iz turskog doba, srednjovekovni novčić, stub sa srednjovekovne crkve. Međutim, otkriti naseobinu iz najstarijeg doba, neolita, nešto je fantastično i razumljivo je da smo fokusirani upravo na taj period i predmete koji potiču iz njega. Sledeće godine veliki je jubilej, dva veka od završetka gradnje Županijske zgrade, pa to može biti lep povod da se javnosti prikažu svi artefakti pronađeni u Gradskoj bašti - navodi Vorgić.
On dodaje da je sve što je nađeno od izuzetnog značaja za Narodni muzej.
- Kada su dograđivana krila na Županijskoj zgradi 1886. godine pronađeno je mnogo predmeta iz prethodnog perioda, ali su oni svi završili u Budimpešti i Temišvaru, koji su imali muzeje. Mi ne znamo šta sve tamo postoji, jer to nikad nije ugledalo svetlo dana. Sada imamo sreću da smo mi ti koji su nešto iz praistorije pronašli i što će to završiti u našem muzeju - zaključuje Vorgić.
Još jednom se, dakle, potvrdila višedecenijska praksa da se prilikom nekih radova na podzemnim instalacijama na prostoru Gradske bašte pronalaze arheološki ostaci stari više hiljada godina ili se nailazi na podzemne sisteme i lagume nekadašnje bečkerečke tvrđave.
Ž. Balaban
