Apatinac pravio brodove, sad popravlja bicikle
APATIN: Tranzicija, pogotovo ova provedena na srpski način, ostavila je pustoš iza sebe u industriji i privredi, pa su i tako razvijene i propulzivne grane kao što je brodogradnja, gotovo potpuno uništene u Srbiji.
Ova sudbina nije mimoišla ni Apatince, čije je nekada poznato brodogradilište opustelo, a majstori se razišli kud koji. Neko u inostranstvo, jer u belom svetu i dalje treba dobrih zavarivača i metalaca, a neko je, baš kao Dušan Ivanišević, sam sebi morao da osmisli novi posao.
Ivanišević, nekadašnji biciklistički as, ostavši tako pre desetak godina bez posla u brodogradilištu, rešio je, pak, da spoji svoju veliku ljubav i zlatne ruke, pa je već deceniju poznatiji kao vrstan majstor za popravku bicikala, nego kao državni šampion u biciklizmu. Kako kaže, bicikle je zavoleo kad je tome i vreme, još kao dete, a kao učenik već je na velike puteve sa dvotočkašem odlazio. Bio prvak Vojvodine u ciklokrosu i na brdskom prvenstvu.
„Celu bivšu Jugoslaviju sam upoznao i više o ljudima saznao vozeći bicikl nego što sam to u školi naučio. Kalio sam i sebe, vežbajući okretanjem pedala, snagu mišića, izdržljivost i disciplinu, a sada starim biciklima novi život dajem“, priča Ivanišević, majstor za bicikl kojeg skoro svaki Apatinac koji do ovog prevoznog sredstva drži, zna, jer u njegovu radnju, „Osmicu“ rado svrate ne samo da poprave svoje eko-dvotočkaše, već i da koju priču sa Duletovih beskrajnih vožnji čuju.
Stariji, a bolji
Negdanji biciklistički as i sadašnji „doktor“ za bicikle, nije zadovoljan modernim eko-dvotočkašima. Kaže, daleko se lakše kvare nego oni stari, manje su izdržljivi, pa mu u radionicu mušterije još uvek donose starije modele „Partizana“ ili „Pretisa“, tamo s polovine prošlog veka. Tada na biciklima, pojašnjava, nije bilo toliko plastičnih delova. Danas, kad se ta plastika polomi i prestane serijska proizvodnja, delova nema ni za lek, a kamoli popravku.
Sa bratom Slavkom i prijateljem Dušanom Balaćem, godinama je običnim biciklima, marke „Partizan“, vozio do mora, na letovanje u Makarsku. Sami su tada pravili posebne mape, kako bi kroz brdske krajeve, našli put sa što manje uzbrdica.
„Sa sobom smo uvek imali alat, rezervne pedale, lance, jer tada nije bilo „brzinaca“ koji se danas voze“, priseća se Dušan, kod koga danas biciklima specijalcima svraćaju i stranci, kojih je sve više na dunavskom ciklo putu.
Rado im izlazi u susret, što brže otklanjajući kvar bicikla, pošto „kolege“ žure dalje, sve tamo do Đerdapske klisure. Osim što je majstor, njegova radionica strancima posluži i kao svojevrsni info-centar, u kojem mogu da saznaju gde u gradu mogu da pazare ili se odmore.
„Ciklo turista je sve više, jer stranci rado prolaze kroz naše krajeve, pošto je tu priroda još netaknuta. Na njihovim specijalnim biciklima manje je kvarova, ali se tu i tamo desi da za popravku ipak treba kvalifikovan i pouzdan majstor. Kada već do mene dođu , mislim i da sam domaćin, pa im popravke obavljam „preko reda“, dovedem ih do grada, pokažem gde šta mogu pazariti“, prepričava svoja iskustva sa strancima Dušan, koji s lepšim danima i manje vremena za novinarska zanovetala ima, jer je pred njim sam vrh biciklističke sezone.
Tekst i foto: M. Miljenović