Ambalažu treba tri puta isprati

Ovih dana otpad se prikuplja od poljoprivrednika u selima na području opština Irig, Ruma, Šid i Sremska Mitorvica, a u drugoj polovini meseca će se sakupljati i na teritoriji grada Pančeva i opština  Alibunar i Opovo. Posao je završen u Novom Sadu i okolnim naseljima i opštinama Žabalj i Vrbas.

Već nekoliko godina otpad se uzima samo od sredstava za zaštitu bilja jer kada se pesticidi, semena, đubriva, hormonski preparati otpakuju, predstavljaju opasan otpad, dok višeslojne papirne vreće u kojima je upakovan kukuruz, suncokret  uslovno ne predstavljaju opasnost za zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi. 

"Akciju prikupljanja već nekoliko godina sprovodi Udruženje proizvođača za zaštitu bilja u Srbiji SECPA u saradnji s poljoprivrednim stručnim službama", kaže izvršna direktorka SECPA Katarina Krinulović.

Prema njenim rečima, zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja na tržište dospeva  i ambalaža, koja nakon upotrebe postaje otpad. Oko 80 odsto čini ambalaža od plastike, a oko 20 odsto su metalna burad, PET, papirne kese, plastični film, koji se na kraju spaljuju pod stučnim nadzorom zbog otrovnih materija.

Za potrebe te akcije SECPA je štampala letak „Zbrinimo ambalažu – zaštitimo okolinu”, na kojem, između ostalo, piše uputstvo za poljoprivrednike da se ambalaža nakon pražnjenja dobro ispere, tri puta, i odloži na bezbedno mesto.

"Zbog otrovnih materija, otpad sakupljamo da ga korisnici ne bi spaljivali, bacali u komunalni otpad ili prirodu, zakopavali", kaže Katarina Krinulović.

Projekat je prošle godine organizovan na 170 mesta. U odnosu na 2015, lane je sakupljeno čak dva i po puta više pomenute vrste otpada, 32.640 kilograma. Najbolji odziv je bio kod poljoprivrednika s područja Pančeva i Sombora, gde je 2016. sakupljeno po 7.000 kilograma ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja.

U našoj zemlji još nije uspostavljen efikasan sistem prikupljanja i recilaže, odnosno zbrinjavanje te opasne ambalaže, koji bi bio praćen i stimulativnim i kaznemim merama, ali smo blizu rešenja jer u pregovorima o pristupanju EU u poglavlju 27 naša zemlja treba da uskladi regulativu sa zakonodavstvom EU. Oblast prikupljanja otpada predstavlja poseban izazov kada su u pitanju sakupljanje, transport i odlaganje, kao i nedostatak infrastukture za tretman i odlaganje opasnog otpada.

U Nemačkoj, na primer, taj problem je rešen na dobrovoljnoj osnovi na taj način što farmeri prazne, isprane i suve boce od pesticida zapremine od 60 litara jednom godišnje predaju nekom od blizu tri stotine centara za odlaganje otpada.

Inspektori donetu ambalažu pregledaju i ako nije dobro isprana od ostataka pesticida, vraćaju je farmerima ili naplaćuju takvo odlaganje.

Ambalaža se potom odnosi u odgovarajuće pogone za spaljivanje ili se  koristi za dobijanje metanola.

Z. Delić