Agrobiznis se unapređuje u prekograničnoj saradnji s Mađarskom

SENTA/SUBOTICA: Dvogodišnji prekogranični program razvoja agrobiznisa u pograničnom regionu Srbije i Mađarske upravo završavaju Fondacija „Pro Sciencia Naturae” iz Sente i Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice udruženi u konzorcijum sa vodećim partnerom „T. G. Strukovnom cvećarskom i tehničkom srednjom školom i kolegijumom” iz mađarskog grada Kecela.

Glavni cilj projekta bio je uspostavljanje i održavanje sveobuhvatnog prekograničnog sistema razvoja agrobiznisa koji podstiče razvoj kompetencija poljoprivrednika u oblastima primene savremenih tehnologija u poljoprivredi. To se pre svega odnosi na porodična poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike, primenu informacionih tehnologija i održivog poslovanja, pri čemu je ovaj projekat u okviru Interreg-IPA programa prekogranične saradnje vredan 335.649 evra sufinansiran od strane EU sa 285.302 evra.

Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice učestvovala je u projektu kao partner sa specifičnim zaduženjima da analizira postojeće stanje u oblasti agrobiznisa, razvija obrazovni program, stvara multimedijalno okruženje bazirano na razvijenim obrazovnim programima, kao i teoretskim i praktičnim treninzima za farmere.

Direktor Visoke tehničke škole Igor Firstner i profesor Robert Šanta napominju da se ova obrazovna ustanova ne bavi poljoprivredom, međutim, imaju dugogodišnju tradiciju izučavanja u studijskim programima obnovljivih izvora energije, pa su zbog toga i pozvani da učestvuju kao partneri u projektu, pošto se preostala dva partnera bave poljoprivredom. 

- Mi smo sebe našli u oblasti obnovljivih izvora energije , koji su nedovoljno ili vrlo malo iskorišćeni, a fukusirali smo se na potrebe malih poljoprivrednih gazdinstava - ukazuje Igor Firstner. - U ovoj regiji Vojvodine relativno dobro može se iskoristiti energija sunca, geotermalna energija, pri čemu se ne mora ići na duboke bušotine nego je dovoljan zahvat vode sa stotinak metara da bude toliko topla da se deo njene energije iskoristi u poljoprivrendoj proizvodnji. Isto tako moguće je koristiti energiju vetra i biomase, što se takođe malo koristi. Napravili smo istraživanje da vidimo koji od ovih izvora energije bi bili interesantni i na koji način primenjivi u unapređenju i razvoju poljoprivrednih gazdinstava.

Na osnovu studije o potencijalima obnovljivih izvora energije saradnici iz Visoke tehničke škole su se potrudili da sačine edukativni materijal u ovoj oblasti, a Igor Firstner ukazuje da su ciljna grupa bila manja poljoprivredna gazdinstva ili porodična gazdinstva, koja nemaju toliku tehničku osnovu da na akademskom nivou vrše proračune i donose odluke. Jer, s druge strane kada se pogledaju katalozi proizvođača neke opreme, ona je puna hvale, ali u praksi baš i nije tako.

- Sačinili smo prezentacije iz ove četiri oblasti mogućeg korišćenja obnovljivih izvora energije koje daju osnovne tehničke karakteristike, na osnovu kojih čovek može da odluči da li uopšte da ulazi ili ne u takva ulaganja. Uz to održali smo niz treninga, ali zbog toga što su planirani za kraj projekta  zbog pandemije koronavirusa napravili smo ih onlajn, po četiri na srpskom i mađarskom jeziku. Pokazali smo da se i sa relativno skromnijim ulaganjima može unapređivati i razvijati gazdinstvo. Cilj nam je i bio da se pokaže da se mogu razvijati manja gazdinstva, pri čemu investicije i ti zahvati ne moraju biti veliki, nego skromnijim sredstvima - ukazuje Igor Firstner.

Digitalna rešenja

Sve ono što poljoprivrednik vidi preko video prikaza i animacija, odmah u praksi može efikasno da primeni.

- Preko digitalnih sadržaja im se nude rešenja za primenu preko kojih može da odmah sagleda da li donosi pravu odluku, odnosno da li je izabrao najbolji put. Znamo koliko se poljoprivreda menja, primenjuje se nova genetika, novi hemijski preparati i uopšte agrotehnika se razvija ubrzanim tempom, tako da na ovaj način nastojimo da ljude uputimo da koriste najsavremenije tehnologije, jer od toga sve više zavisi i uspeh u poljoprivrednoj proizvodnji - naglašava dr Laslo Lenđel.

Vlasnička struktura obradivog zemljišta je tradicionalno nepovoljna, jer postoji veliki broj malih gazdinstava koje karakteriše niska radna produktivnost i neefikasno korišćenje raspoloživih resursa. Fondacija „Pro Sciencia Naturae” iz Sente prvenstveno se bavi organizacijom fakultetskog obrazovanja za Univerzitet „Sent Ištvan” iz Gedelea (Mađarska) za osnovne i master studije, takođe i obrazovanjem poljoprivrednika i usavršavanjem kadrova agrarnih udruženja, kao i poljoprivrednike koji koriste sredstva za unapređenje svojih gazdinstava iz Fondacije „Prosperitati” što u Vojvodini finansira Vlada Mađarske.

Vodeći partner na projektu „Prekogranični program razvoja agrobiznisa” škola iz Kecela pružila je najsavremenija dostignuća u agrarnoj informatici, namenjena poljoprivrednicima, a prema rečima upravitelja Fondacije „Pro Sciencia Naturae” dr Lasla Lenđela oni su se angažovali na temu preduzetništva, odnosno onih gazdinstava koja hoće da se posvete obradi i preradi svojih osnovnih proizvoda, pa im je neophodno praktično upućivanje u oblast agrarnog preduzetništva, kako da ostvare te ambicije.

- Bitno nam je da u ovom vidu edukacije poljoprivrednika koji ulaze u sferu preduzetništva ukažemo na bitne stvari, da kod odluka ne bi pravili greške. Proučavali smo kakve su mogućnosti i sve što su naši naučni saradnici radili i došli do zaključaka preneli smo zainteresovanim na predavanjima u učionicama, a gradivo smo obradili u digitalnoj formi. Sagledavali smo među učesnicima i koji metod obuke im je bio prihvatljiviji, jer nas je interesovalo koliko poljoprivrednici mogu da prate najsavremenije informatične tehnologije. Zaključili smo da oni koji se bave poljoprivredom i raspolažu praktičnim znanjem i iskustvom, jako efikasno mogu da se prilagode i uče preko elektornskih formi.

M. Mitrović