SLAVIMO SVETU MUČENICU TEKLU, njene mošti čuvaju se u ovoj našoj crkvi i manastiru EVO ŠTA TREBA DA SE RADI DANAS

Rođena u Ikoniji od roditelja znamenitih, ali neznabožačkih. Kao osamnaestogodišnja devojka bila je verena za mladića u vreme kada je apostol Pavle došao s Varnavom u Ikoniju na propoved Jevanđelja. Slušajući Pavla tri dana i tri noći Tekla se okrenula potpuno veri Hristovoj i zarekla se da će živeti kao devica. Kada je to videla njena majka, da i ne gleda više na svog verenika niti pomišlja na brak, počela je najpre da je savetuje, a potom da je tuče i mori glađu. Najzad je predala sudiji i zahtevala, opaka majka, da je ognjem sažeže. Sudija je bacio na oganj, ali Bog je spasio nepovređenu.

Tada je Tekla pošla za apostolom Pavlom, i došla sa njim u Antiohiju. Privučen spoljašnom krasotom Teklinom nekakav starešina gradski hteo je da je uzme sebi silom, ali Tekla se iščupala iz njegovih ruku. Taj starešina optužio je knezu kao hrišćanku, koja se gnuša braka. Knez je osudio na smrt i bacio pred zveri, ali zveri ne takoše telo svete device. Udivljen ovim upita je knez: „ko si ti, i kakva je sila u tebi, da ti ništa ne može naškoditi?" Odgovori mu Tekla: „sluškinja sam Boga živoga". Tada je knez pustio na slobodu, i ona je pošla da propoveda Jevanđelje, i uspela je da obrati mnoge u veru istinitu, među kojima i neku uglednu udovicu Trifenu. Potom se sveta Tekla, po blagoslovu apostola Pavla, udaljila u jedno pusto mesto blizu Selevkije. Tu se ona dugo podvizavaše i isceljenjem bolesnika čudotvornom silom mnoge preobratila u hrišćanstvo.

Pozavideli su joj lekari i vračari iz Selevkije, te poslaše neke mlade ljude, da je oskverne, nadajući se da će ona kad izgubi devičanstvo izgubiti i moć svoju čudotvornu. Tekla je bežala od onih drskih mladića, i kad vide da će je uhvatiti, ona se pomoli Bogu za pomoć pred jednom stenom, i stena se rastupi i sakri ovu svetu devicu i nevestu Hristovu. I bi joj ta stena i skrovište i grob. O ovoj čudesnoj hrišćanskoj junakinji i svetiteljki veli sveti Zlatoust „čini mi se da vidim ovu blaženu devu kako prinosi Gospodu jednom rukom devstvo, a drugom rukom mučeništvo".

Sveti Sava doneo je njene mošti iz Antiohije u Srbiju. 

U Staroj pravoslavnoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Sarajevu čuva se deo svetih moštiju Svete Tekle – njena desna ruka.

Prema tradiciji, u ovoj crkvi u Sarajevu na taj dan osveštava se voda blagosiljanjem rukom svetiteljke i obavlja litija oko hrama, tokom koje se nose mošti Svete Tekle.

Deo svetih moštiju Svete Tekle nalazi i u manastiru Svete Trojice kod Pljevalja. Desnu ruku prvomučenice Tekle doneo je iz Antiohije u Srbiju prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava 1233. godine, a patrijarh srpski Arsenije Četvrti Jovanović ju je 1733. godine poklonio Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu.

Njenu svetu desnicu mitropolit sarajevski Sava Kosanović odneo je 1873. godine u Rusiju, gde je za nju izrađena biserna rukavica s narukvicom.

Danas je dan posvećen i Prepodobnom Simonu, kralju Vladislavu i Prepodobnom Davidu,  Dimitriju Nemanjiću.