"SAMO ZAJEDNO MOŽEMO GRADITI BOLJU BUDUĆNOST ZA SVE NARODE" Premijer Vučević povodom obeležavanja Dana Republike Srpske: Greše oni koji smatraju da će ponižavanjem srpskog naroda izgraditi mir
Predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević obratio se na svečanosti povodom obeležavanja Dana Republike Srpske u Banja Luci.
Kada prođete kroz Lavlju kapiju u Starom jerusalimskom gradu i krenete prema Getsimantskom vrtu, naići ćete na mesto gde je postradao arhiđakon Stefan. On se tada kao prvi upisao u ogromnu knjigu ljudi, koji su postradali zarad istine i vere. Predanje nam govori dase na mestu, gde je kamenovan arhiđakon Stefan, još uvek vide tragovi njegove prolivene krvi. Dolazeći danas u ovaj prelepi grad, čini mi se da nas mučenička krv, koja je izlivena širom ove ponosne zemlje, opominje šta znače pravda i sloboda. Koliko je srpski narod stradao samo u XX veku? Od šuckora do nacista, od ustaša pa do onih koji su ljudima iz ovih krajeva svesno ukidali šanse za razvoj i nemilosrdno ih raseljavali po čitavoj staroj Jugoslaviji. I onda u najvećoj tmini jugoslovenske magle, u to gluvo i strašno doba, probudila se srpska sloga pred pretnjama o novom talasu stradanja.Srbi na prostoru Bosne i Hercegovine učinili su čudo i uspeli su da sačuvaju svoje domove, ognjišta i izgrade svoju Republiku Srpsku. Ova zemlja nije dar milosti nekih velikih sila, već materijalizacija nadanja, žrtva i stremljenja generacija Srba, koji od pamtiveka žive i hode ovom zemljom.
Vučević je naglasio da je stotine hiljada mučenika naših, ugradilo sebe u nebesku pravdu, koja se zove Republika Srpska.
-Isto kao što i krv mučenika beše seme crkve, tako je i njihova mučenička krv, kroz sve vekove, samo zato što su bili Srbi, bila seme i temelj Republike Srpske. I nije čudo što je baš Stefan prvomučenik - slava Republike Srpske. Nije ni čudo, što je ovaj svetac bio zaštitnik doma Nemanjića. I nije čudo što baš ovde u Banja Luci, možemo da se naučimo i poučimo nasušnoj potrebi srpske sloge.
Premijer navodi da je Dejtonski mirovni sporazum doneo okvir, koji je zaustavio strašni rat i patnje svih naroda na prostoru Bosne i Hercegovine i koji je uvažio narodne težnje i realnost, a da danas vidimo svesne namere, da se taj okvir naruši i sruši.
-Republika Srbija, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, nudila je i danas nudi ne mali broj inicijativa i projekata, na korist svim narodima koji žive u Bosni i Hercegovini. Po pravilu, bez razmišljanja, oni su odbijani iz određenih centara moći, koji ne uvažavaju interese naroda Bosne i Hercegovine. Samo zajedno možemo graditi bolju budućnost za sve narode, a grdno greše oni koji smatraju da će ponižavanjem srpskog naroda izgraditi održivi mir i stabilnost.
Predsednik Vlade naglašava da Republika Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, čvrsto stoji na poštovanju načela međunarodnog javnog prava i Bosnu i Hercegovinu poštuje i vidi kao državu, koju tvore tri konstitutivna naroda i dva entiteta.
-Prožeto je sve i povezano istorijskim nitima. Naše su sudbine iste i spojene. Đura Jakšić je pevao: „Mene sve rane moga roda bole i moja duša s njim pati i grca“. Tako je i danas! Sve ono što se dešava u Banja Luci, preliva se i na Beograd, kao i sve ono što se dešava u Kosovskoj Mitrovici, preliva se na Republiku Srpsku. I obrnuto, ono što se dešava u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima naše zemlje, preliva se na naš narod gde god on živeo. Na žalost, ima i onih obesnih i silnih, koji nemaju svest o značaju nacije i nacionalnog. Kojima strani centri odlučivanja određuju ponašanje i antidržavno delovanje. Koji se raduju paralisanju rada škola i drugih institucija i koji na najgori način manipulišu decom. Kojima je normalno da đaci zaključavaju škole profesorima i isteruju iz škola nepodobne. Manjina je to, koja je na svojim plenumima odlučila da suspenduje zakone Republike Srbije i da deli većini svoju revolucionarnu pravdu. Takvi, koje rane roda ne bole, jer istima samo manipulišu – samozvanci i pojedinci silni, koji pokušavaju da naprave veštačke zabrane i barijere, pučeve i da rasrbe Srbiju, ali koji zaboravljaju da srpski narod i pored svega, još jednim duhom živi. To je duh Svetosavlja – sinonima srpskog za teoduliju i čovekoljublje.
Vučević je objasnio da o svim ključnim pitanjima koja određuju budućnost, moramo imati potpuno razumevanje i slogu.
- Politički život mora biti takav, da na prvom mestu uvažava nacionalne interese i pravdu. Neka nam stihovi naše himne: „Sloga biće poraz vragu i najjači srpstvu grad“, koja je istovremeno i naša molitva Bogu pravde, bude ideja vodilja. Sve naše razlike, sva naša nerazumevanja ili interesi, moraju da se podrede pred potrebom ostvarivanja sigurne budućnosti i opstanka srpskog naroda. Svi dobro znamo da je u već spomenutom Getsimanskom vrtu, Juda Iskariotski izdao Spasitelja sveta. Neka se u našem rodu, više nikada ne pojave oni koji bi za šaku srebrnjaka, prodali budućnost i interese srpskog naroda. Puno je bilo onih, koji su nas svojim revolucijama rušili i pokrali godine i decenije našeg privrednog i narodnog razvoja i napretka. Tim revolucionarima, upravo ništa srpsko nije ni bitno ni sveto! Na te podele računa Kurti i svi oni kojima Srbija nikada nije dovoljno mala i kojima Srba nikada nije dovoljno malo. Oni nemoćni da spolja slome današnju Srbiju, pokušavaju da izvrše destabilizuju iznutra, putem raznih protesta i delovanja različitih anarholiberalnih i antisrpskih organizacija i pokreta. Svi znamo ko je naručilac tih dešavanja, svi znamo šta nam oni žele i zbog čega nikada ne smemo dozvoliti da drugi na našoj podeli nađu način da nam otmu slobodu.
Stradanje Svetog Stefana nam donosi poruku da u svakom iskušenju, zarad pravde moramo istrajati do kraja. Tako su živeli naši preci, koji su uvek bili spremni da daju životezaono u štasu verovali. Ja lično, verujem u budućnost Balkana, koji će biti povezan ekonomijom, a ne rovovima. U budućnost Balkana, koji će pobediti opasnost depopulacije i Balkana čiji će ukras biti uspešna i bogata Republika Srpska. Ja verujem da naši narodi na Balkanu, imaju znanje i sposobnost da razvijamo naše odnose u miru. Da naša deca i potomci, ne idu u tuđe zemlje da traže mir i progres, nego da im to obezbedimo ovde. Za to veliko delo, treba nam međusobno poštovanje, mir i uvažavanje. Na tom putu mira i uspeha, Srbija nudi ispruženu ruku svim narodima. Neka bi dao Bog – mir i spokoj svima. Neka bi nas blagoslovio Bogomladenac Hristos, da složni i oboženi budemo dostojni izvršenja ovog velikog dela! Živela Republika Srpska, najlepši plod ljubavi i žrtve narodne! Neka nam živi večita i jedina, složna i snažna, sanjana i Bogom blagoslovena Srbija- zaključio je.
dnevnik.rs