ŽIVOTNA PRIČA Engleska plemkinja, humanitarka i heroina Ledi Lejla Pedžet: "Teško će mi pasti ako me moji Srbi zaborave"

Rođena 9. oktobra 1881. godine, pripadala je čuvenoj plemićkoj porodici čiji su članovi uglavnom bili u vojnoj i diplomatskoj službi i imali bliske odnose sa Srbima. Njen svekar, britanski ambasador u Beču družio se sa kraljem Milanom Obrenovićem, a otac general, kao kraljev izaslanik uručio je u Nišu visoko britansko odlikovanje Vojvodi Radomiru Putniku.

Ledi Pedžet prvi put je došla u Srbiju 1910. godine sa suprugom ser Ralfom Pedžetom (1864-1940) britanskim ambasadorom, gde je ostala do 1913. i učestvovala kao dobrovoljna bolničarka u oba Balkanska rata. Ohrabrena aktivnostima Mejbl Grujić, ženom srpskog podsekretara za inostrane poslove, Ledi Padžet osniva vojnu bolnicu u Beogradu za vreme Prvoga balkanskog rata (1912-1913). Zatim osniva bolnicu u Skoplju 1915.

U teškim ratnim uslovima dobro je upoznala i zauvek zavolela srpski narod.

Po završetku suprugove diplomatske službe vratila se u otadžbinu, ali ubrzo je izbio Prvi svetski rat i požrtvovana Ledi Pedžet pohitala je nazad u Srbiju da pomaže narod koji joj je prirastao srcu.

Došla je sa sanitetskom misijom i maksimalno se angažovala u skopskoj vojnoj bolnici.

Dok je negovala ranjene, posebno obolele od tifusa - i sama se teško razbolela. Preživela je zahvaljujući izuzetnoj nezi i pažnji Srba, zbog čega im se zahvalila pismom pre odlaska na oporavak u Švajcarsku. Na njenu dirljivu poruku koja je objavljena na naslovnoj strani "Politike", 21. aprila 1915. godine, odgovorio je regent Aleksandar Karađorđević zahvaljujući se za sve što je učinila za Srbiju, ujedno je odlikujući Ordenom Svetog Save.

Nakon oporavka ubrzo se vratila u Srbiju da neguje ranjene u vojnoj bolnici u Skoplju. Sa njima je ostala i nakon donete odluke o povlačenju ka Albaniji. Niko, ni njeni najbliži nisu mogli da je ubede da se evakuiše. Nakon što su je Bugari zarobili, provela je četiri meseca u zatočeništvu.

Do kraja dosleda, ona se, tek pošto su i poslednji ranjenici napustili bolnicu u februaru 1916. godine vratila u otadžbinu.

Do kraja rata interesovala se i brinula za Srbe. Prema spisima čuvenog diplomate Koste St. Pavlovića prodala je porodičnu kuću-zamak Varen haus sa velikim parkom, da bi nesmetano pomagala voljenim Srbima.

Njen poslednji boravak u Srbiji, bio je povodom sahrane kralja Aleksandra Karađorđevića koji je ubijen u Marselju na njen 53. rođendan.

I tokom Drugog svetskog rata, pokazala je veliku brigu i ljubav prema srpskom narodu, pomažući političkim izbeglicama, među njima i piscu i diplomati Milošu Crnjanskom. Ovaj izuzetan gest, inspirisao je našeg vanserijskog umetnika da kroz njenu pojavu oživi lik Grofice Panove u knjizi "Roman o Londonu".

O njenom životu pisala je i književnica Nataša Marković koja je objavila knjigu "Ledi Pedžet i njeni Srbi", koju je zajedno sa izložbom i filmom predstavila u februaru 2015. godine, u Biblioteci Grada Beograda, a kasnije i u Engleskoj. O njenom životu i humanitarnom radu, tokom ove godine je objavljena je knjiga "Ponoćno svetlo - saga o Ledi Pedžet, milosrđu i odanosti" književnice Marije Miketić.

Ni njen suprug ser Ralf Pedžet nije zaboravljen. Istoričar prof. Čedomir Antić napisao je knjigu o njegovoj diplomatskoj službi u Srbiji.

Dama Luiz Padžet je prvi dobitnik Ordena časti Federacije Ženskog kluba u Njujorku 1917. Odlikovana je i Damskim Velikim Krstom i Ordenom Britanskog kraljevstva.

Preminula je 24. septembra 1958. godine. U znak zahvalnosti prema njenom dobročinstvu jedna beogradska ulica nosi njeno ime.

(Ona.rs)