U petak će i nebo „progovoriti“ SRBI SLAVE JESENJI KRSTOVDAN Valja LEPO SREDITI KUĆU, a evo šta se NA OVAJ VELIKI PRAZNIK vernicima NE OPRAŠTA

Na ovaj veliki praznik treba da se posti.
 

Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
 

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve "ići naopako".

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Krst je, prema predanju, 326. godine pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.
 

Na vest da je Časni krst pronađen okupilo se mnoštvo naroda, pa ga je patrijarh Makarije podigao na jedno uzvišenje.

Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini.

Za Krstovdana se strogo posti, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.

Običaji vezani za bosiljak zadržali su se i do danas, a jedan od najvažnijih se odnosi na Krstovdan.

"Bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita Bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk Bosiljka na grob posadi", pisao je Josif Pančić u svojoj "Botanici" u XIX veku.

Nije mali broj mesta u kojima se održavaju i vašari.
Jesenji Krstovdan pada uvek 27. septembra i toga dana se, prema drevnim običajima, bere i posvećuje bosiljak, koji se koristi u svim hrišćanskim obredima tokom godine.

Zimski Krstovdan, slavi se uoči Bogojavljanja, 18. januara.