ODGOVARAJUĆA PROBNA VOŽNJA I PREGLED U POUZDANOM SERVISU Da li ovako možemo otkriti nameštenu kilometražu? OTKRIVENO kada to čine
Kilometraža je jedan od ključnih pokazatelja habanja vozila, zbog čega se mnogi vozači vode upravo njome prilikom kupovine automobila. Međutim, ovaj broj nije uvek tačan.
Kilometraža se naročito "namešta" kod starijih automobila - kilometar-sat, uređaj koji služi za merenje ukupne pređene kilometraže vozila tokom njegovog životnog veka, često je na meti prevaranata koji žele da manipulišu njegovim očitavanjima i dovedu kupce u zabludu.
Kompanija za podatke o automobilima carVertical sprovela je istraživanje na osnovu podataka o proveri istorije polovnih automobila kojim se utvrđuje da li postoji veza između kilometraže i štelovanja, kao i da li se stopa saobraćajnih nesreća povećava sa pređenom razdaljinom.
Vraćanje kilometraže posle 200.000 km praksa u Srbiji
U Srbiji, nameštanje kilometraže postaje znatno češće kada vozilo pređe 200.000 kilometara. Vraćenu kilometražu imalo je 6,3% automobila proverenih na platformi carVertical sa kilometražom između 200.000 i 250.000 km.
Kako bi stvari bile jasnije, verovatnoća kupovine automobila sa manipulisanom kilometražom u ovom rasponu veća je više od 3,5 puta u odnosu na vozila sa niskom kilometražom (0–50.000 km).
Procenat štelovanja pokazuje samo blagi porast za automobile sa kilometražom između 100.000 i 150.000 km – sa 1,4% (50.000–100.000 km) na 1,5%. Međutim, posle 150.000 km skače na 3,3% i nastavlja da raste sa povećanjem pređene kilometraže.
Po prelasku 250.000 kilometara na kilometar-satu, procenat vraćanja se penje na 12,1%. Ova tendencija još više raste, pri čemu se stopa nameštanja kilometraže povećava na 14,2% za vozila sa kilometražom između 300.000 i 350.000 km, što je najviši procenat nameštanja kilometraže u istraženim grupama kilometraže.
I vozila sa niskom kilometražom često oštećena
Rizik od kupovine automobila sa vraćenom kilometražom samo je jedna od mnogih briga koje muče kupce polovnih automobila. Istraživanja pokazuju da je verovatnoća da vozilo pretrpi oštećenje tokom svog životnog veka visoka u svim grupama pređenih kilometara, uključujući vozila sa manjom kilometražom.
Od svih vozila proverenih na carVerticalu u Srbiji, automobili sa kilometražom između 200.000 i 250.000 km najviše puta su učestvovali u saobraćajnim nesrećama – 41,2% takvih izveštaja je imalo zabeleženu štetu. Međutim, sa 37.5%, ne zaostaju ni automobili sa manjom kilometražom (150.000–200.000 km).
To dokazuje da se problem jednako tiče svih kupaca, bez obzira na kilometražu vozila. Na primer, čak i kod automobila sa kilometražom između 0 i 50.000 km, procenat oštećenja je iznosio 37%, dok ga dodatnih 50.000 km povećava na 37,2%.
"Kako bi izbegli rizik od kupovine automobila koji je prethodno oštećen, sve više kupaca odlučuje da proveri istoriju vozila pre nego što ga uopšte pogledaju izbliza", objašnjava Matas Buzelis, glavni i odgovorni za komunikacije u kompaniji carVertical.
"Kada znaju da je neki deo automobila oštećen, kupci ili čak prodavci ga mogu odvesti na pregled i potražiti tragove jeftinih popravki. Ako je udaren prednji deo, traže se znakovi korozije ili tragovi loših popravki u prednjem delu vozila. To bi potencijalno moglo pomoći u donošenju odluke oko kupovine takvog automobila ili traženja druge ponude", dodao je.
Izveštaji o istoriji vozila mogu pružiti dragocene podatke o prošlosti automobila, uključujući istoriju oštećenja i eventualno neslaganje u broju pređenih kilometara, što omogućava kupcima da bolje razumeju stvarno stanje vozila na osnovu pouzdanih informacija. Na taj način bi mogli da predvide moguće troškove vlasništva i donesu utemeljene ili promišljene odluke.
Koliko su prešla najtraženija vozila?
Od svih automobila koje su na carVerticalu proverili kupci u Srbiji, najpopularnija (24,7%) su vozila sa kilometražom između 150.000 i 200.000 km.
Slede automobili sa 100.000 do 150.000 km na kilometar-satu sa 22,7%, dok oni sa pređenih 50.000 do 100.000 km čine 17,4% svih izveštaja o istoriji vozila u rasponima kilometraže obuhvaćenim istraživanjem.
Iako većina kupaca u Srbiji ne prelazi granicu od 200.000 km, gde je rizik od kupovine automobila sa vraćenom kilometražom primetno veći, verovatnoća za kupovinu takvog automobila ipak postoji.
Falsifikovani merači kilometara su prisutni kod 3,3% automobila u najpopularnijem opsegu između 150.000 i 200.000 km. Pored toga, 37,5% ovih vozila imalo je i evidentirana oštećenja, što može ukazivati na moguće skrivene probleme.
"Vozila stara od tri do pet godina često se smatraju idealnim izborom za izbegavanje brzog pada vrednosti i velike kilometraže. Ipak, takvi automobili su verovatno izvan finansijskih mogućnosti mnogih kupaca, pa se često pribegava opciji starijih automobila sa većom kilometražom. Kupci bi trebalo da budu veoma zainteresovani kada je u pitanju utvrđivanje stvarnog stanja vozila, a istorija nije jedina stvar koja je važna. Odgovarajuća probna vožnja i pregled u pouzdanom servisu uvek bi trebalo da prethode kupovini automobila", navodi Matas Buzelis.
Dnevnik.rs/B92.net