OBRATITE PAŽNJU: Kako vam bude 12. februara, biće vam cele godine U SREDU SLAVIMO TRI VELIKA SVECA Evo šta nalažu običaji

Sveta tri jerarha, odnosno ovaj zajednički praznik ustanovljen je u 11. veku, u vreme cara Aleksija Komnena, zbog čudne rasprave u narodu oko toga koji je od trojice svetih najveći: Grigorije zbog dubine uma, Vasilije zbog čistote i hrabrosti, ili Zlatousti zbog čudesen rečitosti i jasnoće izlaganja vere. 

Njihove pristalice su se čak i različito nazivali: Vasilijani, Grigorijani i Jovaniti.
 

Promislom Božjim ovaj spor je rešen na koristi Crkve i slavu svetitelja, jer se oni, svaki ponaosob, a potom sva trojica, javiše episkopu evhaitskom Jovanu rečima da su oni jedno u Boga i da među njima nema ništa protivrečno.
 

Posavetovali su episkopa da im napiše jednu zajedničku službu i odredi zajednički dan praznika. Tako je među narodom spor srećno rešen i određen 12. februar, kao zajednički praznik ovih svetitelja.
 

Sveta tri jerarha proslavljaju svi pravoslavni, a u Gčkoj je to najveći nacionalni i školski praznik, navodi se u knjzi "Srpske slave i verski običaji".

Običaji i verovanja
 

Ovaj veliki praznik treba provesti u dobrom raspoloženju, miru i slozi – običaj je da se zasviraju frule i da se vernici vesele.
 

Narodna verovanja kažu da Sveta tri jerarha štite ljude i životinje od mrazeva i zlih vetrova. 

Po vetrovima koji budu duvali prognozira se kakvo će biti vreme tokom cele godine. Veruje se da će godina biti dobra i bogata ukoliko duva južni vetar, a da "severac" donosi lošu godinu s hladnim vremenom. 

Istočni vetar donosi nestašice, a zapadni izobilje ribe i mleka. Ako vetra nema, čeka nas bogata godina.