KAD BAKTERIJA IZ USTA UDARI NA MOZAK Nauka potvrdila, treba biti oprezan!
Bakterije koje žive u našim ustima mogu uticati ne samo na zdravlje desni i zuba, već i na – funkcije mozga.
U studiji od 55 učesnika sa blagim kognitivnim oštećenjima (MCI), oni koji su u svojim ustima imali relativno veliku količinu bakterija iz roda neisseria imali su bolju radnu memoriju, izvršnu funkciju i vizuelnu pažnju. Čak i u grupi od 60 ljudi bez ikakvog kognitivnog pada, kod kojih je neisseria dominirala oralnim mikrobiomom, rezultati radne memorije su se poboljšali.
Trenutna studija, koju su vodili istraživači sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji, sugeriše da bismo promovisanjem određenih bakterija u ustima mogli potencijalno odložiti pad kognitivnih sposobnosti. Ovo se može postići probioticima ili prebioticima koji mogu da podstaknu i nahrane određene mikrobne zajednice u usnoj duplji u roku od samo nekoliko nedelja.
Nalazi su u skladu sa drugim nedavnim studijama, koje sugerišu da uzrok demencije možda dolazi iz unutrašnjosti usta.
Poslednjih godina, na primer, loše oralno zdravlje se pokazalo kao glavni faktor rizika za kognitivni pad. Naučnici su čak pronašli neke bakterije povezane sa oboljenjem desni u mozgu onih koji su umrli od kompolikacija usled Alchajmerove bolesti.
Ipak, nisu svi mikrobi u ustima nužno štetni za mozak; neki bi mogli biti i zaštitni. Slično bakterijama u crevima, ključan je lepo izbalansiran mikrobiom.
Rod neisseria uključuje više od 20 vrsta bakterija, od kojih mnoge obično mirno žive u nosu i ustima i mogu čak imati zdravstvene prednosti.
Nedavno su studije otkrile da bakterije neisseria mogu sniziti sistemski krvni pritisak osobe pomažući da se hrana bogata nitratima (obično povrće) pretvori u azot-oksid.
Azot oksid je ključni signalni molekul u telu, koji štiti od bolesti desni i pomaže u kontroli i regulisanju krvnog pritiska, kao i našeg kardiovaskularnog odgovora na vežbanje.Takođe bi mogao pomoći u održavanju zdravlja mozga.
Na osnovu nedavnih dokaza, neki neuronaučnici sumnjaju da azotni oksid može zaštititi centralni nervni sistem povećavajući neuralnu elastičnost i poboljšavajući efikasnost i snagu neuronskih poruka.
Signalni molekul može čak smanjiti neuralnu upalu – centralni mehanizam Alchajmerove bolesti.
Intrigantno je da ljudi koji su genetski predisponirani za Alchajmerovu bolest imaju problema sa prirodnom proizvodnjom azotnog oksida.
Važno je koje bakterije dominiraju
U trenutnoj studiji, molekularni biolog Džoana Lerek i njene kolege otkrili su da od 33 učesnika sa MCI koji su genetski predisponirani za Alchajmerovu bolest, mnogi imaju oralne mikrobiome u kojima dominira rod prevotella, a ne rod neisseria.
Jedna vrsta prevotelle posebno, p. intermedia, bila je prediktor za povišeni genetski rizik za demenciju. Ovo sugeriše da bi se mogao koristiti kao rani marker rizika od bolesti.
U studiji, kada je kod učesnika vladao rod prevotella, bilo je manje dostupnog nitrata u ustima za pretvaranje u azot oksid, verovatno zato što prevotella koristi nitrat za druge načine.
Dakle, promovisanjem neisseria i iskorenjivanjem prevotelle u ustima, autori studije misle da bi oni potencijalno mogli da utiču na dostupnost azotnog oksida, čime utiču na zdravlje mozga.
Ishrana bogata nitratima, poput mediteranske ishrane, povezana je sa poboljšanim zdravljem mozga, ali su potrebna dalja istraživanja da bi se razumela veza između onoga što „stavljamo u usta“, našeg oralnog mikrobioma i glavnih signalnih molekula koje proizvode ti mikrobi.
Studija iz 2021. na zdravim starijim ljudima, na primer, otkrila je korelaciju između oralnih mikrobioma u kojima dominira neisseria (i roda koji se javlja zajedno, zvanog haemophilus) i koncentracije, čak i kada se količina nitrata u ishrani promenila.
Druga istraživanja povezuju veće stope neisseria sa mlađim uzrastom, nižim indeksom telesne mase, manjim brojem oštećenih zuba i nepušenjem.
„Zajedno, svi ovi rezultati ukazuju na to da je visoka relativna brojnost bakterija koje pripadaju modulu neisseria-haemophilus povezana sa boljim kognitivnim ishodima kod osoba sa MCI, kao i kod zdravih starijih ljudi", zaključuju Lerekova i njen tim.
Studija je objavljena u časopisu PNAS Nekus.