DOBAR JE EVRO, NIJE LOŠ NI DOLAR, ALI... Srpski dinar je druga najstarija valuta na svetu SRBI VEĆ VEKOVIMA POKUŠAVAJU DA JE ZARADE DOVOLJNO

Najstarija valuta koja se i danas koristi je britanska funta, uvedena oko 800. godine, srpski dinar je na drugom a ruska rublja na trećem mestu jer su uvedeni u 13. veku. Na listi 10 najstarijih valuta, koje se i danas koriste, japanski jen je na poslednjem mestu, pošto je počeo da se primenjuje od 1871. godine.

Srpski dinar se u arhivskim spisima pominje s kraja 1214. godine, kada ga je, sve do pada Srpske despotovine, kovalo više od 20 vladara, 15 župana i velikaša, kao i desetak gradova, pa je tako u periodu od 245 godina ručno iskovano oko 400 vrsta novca, pretežno od srebra.

Ranu pojavu dinara uslovila je srebrom bogata Raška oblast, čija je eksploatacija počela krajem 13. veka.

Najlepši srednjovekovni dinar izrađivan je u 14. veku za vreme kralja, a potom i cara Dušana, kada su kovanice bile najbrojnije i najraznovrsnije. Korišćeni su elementi zapadnog i vizantijskog izgleda novca, uz određene novine poput predstavljanja cara i carice sa krstom, u latiničnim i ćiriličnim izdanjima.

Car Dušan je kovanje novca uveo u pravne okvire. U Zakoniku iz 1354. godine, propisano je da se novac sme kovati samo u gradovima. Čak je i carica Jelena, pet godina nakon smrti svog supruga, kovala tri vrste dinara.

Od 15. do kraja sedme decenije 19. veka Srbija praktično nije imala svoj novac, pa su se koristile različite monete stranih država.

Nakon viševekovne osmanske okupacije, Zakonom o kovanju srebrne monete dinar je ponovo uveden kao valuta 1873. godine. Pošto su tokom 18. veka iz prometa nestajali zlato i srebro, javila se potreba za papirnim novcem, koji se u Srbiji pojavio 1848. godine.

Prve novčanice u Kneževini Srbiji štampane su u Državnoj štampariji u Beogradu, za vreme Milana Obrenovića, i to kao novac Glavne državne blagajne, ali nikad nisu puštene u opticaj.

„U Kraljevini Srbiji na početku 20. veka u opticaju je bio srebrni i zlatni novac. Postojao je takozvani bimetalizam. Istovremeno, Narodna banka sve više počinje sa izdavanjem papirnog novca i stanovništvo počinje da koristi taj papirni novac. Postojali su apoeni u zlatu i apoeni u srebru. Dinar je pre Prvog svetskog rata imao isti kurs kao francuski franak“, objašnjava numizmatičar Željko Stojanović.

Posle Drugog svetskog rata Demokratska Federativna Jugoslavija izdala je prve posleratne novčanice. Štampane su u početku u Sovjetskom Savezu, a osnovni motiv bila je bista partizana s puškom o levom ramenu. Teme novčanica iz prvog izdanja, koje veličaju tekovine rata, ubrzo su zamenili motivi koji personifikuju ideju razvoja novog socijalističkog društva.

Od 1945. do 1992. emitovano je ukupno 12 serija novčanica. Onda je nastupio period hiperinflacije. Produkcija novčanica u to vreme je gotovo nesaglediva, a petsto milijardi dinara s likom Jovana Jovanovića Zmaja iz 1993. novčanica je sa najvećom nominalnom vrednošću u Srbiji, ali i među najvećima u svetu.

Programom monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka Jugoslavije, 1994. uveden je novi dinar, čija je vrednost utvrđena prema nemačkoj marki u odnosu 1:1. Krajem 2000. godine ponovo je ustanovljen dinar, ali bez prefiksa novi.

(RTS)