Zašto je Istočna Evropa bolje prošla od Zapada tokom korone?
LONDON: Mapa raširenosti epidemije korona virusa u Evropi jasno pokazuje da su bogate zemlje zapadne Evrope pretrpele veću štetu nego istočne članice EU, a utisak je da je najvažniji razlog za to rano uvođenje restriktivnih mera.
Čak i najteže pogođene zemljesrednje i istočne Evrope imaju mnogo nižu stopu inficiranosti i smrtnosti od korona virusa na milion stanovnika nego zapadnoevropske zemlje, a po nekim pokazateljima to je čak upadljivo, piše "Gardijan".
Slovačka, na primer, ima samo 1.423 slučajeva i 25 smrtnih slučajeva. Susedna Austrija, koju mnogi smatraju uspešnom u suzbijanju virusa, ima 10 puta više zaraženih i 20 puta više smrtnih slučajeva, a svega trećinu više stanovnika.
Na to su možda uticali razni pojedinačni faktori kod raznih zemalja: niži životni vek, što znači malobrojniju ranjivu stariju populaciju, manju gustinu stanovnika, manji avio-saobraćaj sa Kinom, niža stopa testiranja ili pak puka sreća.
Zaustavljanju širenja virusa doprinelo je i nošenje maski koje je u Češkoj i Slovačkoj bilo obavezno još na početku epidemije, a koje je uvedeno u većem delu kasnije.
Najvažniji razlog izgleda da je bilo rano uvođenje karantina i restriktivnih mera od strane skoro svih zemalja regiona. Dok su u Britaniji i drugim zapadnim evropskim zemaljama, javni događaji i okupljanja još uvek bila dozvoljena i druge i treće nedelje marta, u centralnoj i istočnoj Evropi, vlade su videle šta se dešava u Italiji i brzo uvele restriktivne mere.
A toj odlučnosti doprineo je i strah u nekim zemljama zbog njihovih zdravstvenih sistema.
Grčka koja je takođe rano uvela striktne mere kako ne bi opteretila ionako krizom pogođen zdravstveni sistem, još jedna je zemlja gde su podaci o posledicama korona virusa impresivno mali. U zemlji sa 11 miliona registrovano je samo 2.620 slučaja do danas.