Tajani: Katalonija sama u zahtevu za nezavisnošću, bez EU

"Bilo bi dobro da vlada Katalonije ne proglasi nezavisnost. Niko u Evropi ne bi mogao da prihvati samostalnost Katalonije, oni će u tome da ostanu sami. Niko neće pomoći katalonskoj vladi u tom pravcu. Katalonija je španski problem, to nije naš problem. Naravno, mi podržavamo dijalog, ali je to španjolski problem", rekao je Tajani za špansku radio stanicu "COPE", prenosi Hina.



Navodi se da je Tajanijeva izjava usledila nakon što je Pudždemon u pismu poslatom Madridu naveo da ako "španska vlada nastavi da sprečava dijalog i nastavi sa represijom, parlament Katalonije moći će da pokrene, bude li to smatrao potrebnim, glasanje o formalnoj deklaraciji o nezavisnosti, o čemu nije glasao 10. oktobra".



Hina navodi da je španska vlada to shvatila kao nastavak insistiranja Barselone na odcepljenju od Španije i najavila pokretanje "svih potrebnih mera" kako bi sprovela zakon u pokrajini na severoistoku zemlje.



Navodi se da bi u subotu, sa vanrednog sastanka španske vlade, u španski parlament trebalo da bude poslat prijedlog primene člana 155 ustava, koji dopušta vladi upotrebu sile u sprovođenju zakona u Kataloniji.

AFP: Šta sve Madrid može da uradi Kataloniji?



MADRID: Španija je danas poručila da će vlada na vanrednoj sednici pokrenuti član 155 španskog ustava po prvi put u istoriji, a francuska agencija AFP objašnjava šta bi to značilo i koje mere bi zvanični Madrid mogao da preduzme u ukidanju autonomije Katalonije.



Ova odluka Madrida usledila je nakon što katalonski lider Karles Pudždemon nije odgovorio konkretno na pitanje Madrida da li je ili nije proglasio nezavisnost te pokrajine i poručio španskoj vladi da "prestane sa represijom" i da "pokrene dijalog", poručivši da mogućnost proglašenja nezavisnosti i dalje postoji.



Španija koja je ustav usvojila 1978. godine, predstavlja jednu od najdecentralizovanijih država u svetu, sa 17 regiona koji imaju različit stepen autonomije po pitanju zdravstvene zaštite i obrazovanja, a Katalonija je jedna od onih sa najvećim stepenom autonomije.



Prema članu 155, ukoliko regionalna vlada prekrši svoje ustavne obaveze ili "postupa na način koji ozbiljno ugrožava opšti interes Španije", zvanični Madrid može da "preduzme neophodne mere da je silom natera na saradnju ili da zaštiti pomenuti opšti interes".



Kako objašnjava analitičar firme "Taneo intelidžens" Antonio Baroso, centralna vlada će zasedati u subotu na kriznom sastanku kako bi razmotrila proceduru, a nakon toga će morati da pošalje Senatu set konkretnih akcija koje planira da preduzme po clanu 155.



Pre konačnog glasanja plenarne sednice, o tim koracima će se debatovati u Senatu, navodi Baroso.



Član 155 omogućiće centralnoj vladi da "preuzme kontrolu nad političkim i administrativnim institucijama pobunjeničkog regiona", rekla je za AFP Tereza Frejšes sa Autonomnog univerziteta u Barseloni.



Mere koje bi Madrid preduzeo, navodi francuska agencija, mogle bi da budu ukidanje regionalne vlade, katalonska policija bi bila pod direktnom komandom Ministarstva unutrašnjih poslova Španije, a moglo bi da dođe i do "ukidanja regionalne skupštine".



Madrid je, kako podseća agencija, takođe predložio i održavanje regionalnih izbora u Kataloniji kako bi se prevazišao politički zastoj, na šta katalonski lider nije dao odgovor.



Član 155 samo je jedna od nekoliko opcija koje španski premijer Marijano Rahoj ima u cilju zaustavljanja katalonskih separatista.



Vlada bi takođe mogla da uvede vanredno stanje i uvede zabranu kretanja i okupljanja u Kataloniji, rekao je pravni ekspert Hose Karlos Kano Montehano sa univerziteta Komplutense u Madridu.



Prema drugim zakonima iz 2015, Madrid bi mogao da proglasi krizu nacionalne bezbednosti i zatraži ovlašćenja poput donošenja zakona dekretom.



Vlada bi takođe mogla i da pokrene niz kriminalnih slučajeva protiv katalonskih lidera, navodi agencija.