Sutra referendum iračkog Kurdistana o nezavisnosti

Kako je izjavio predsednik Regionalne vlade Kurdistana Masud Barzani, irački Kurdi spremni da "plate bilo koju cenu radi slobode", prenele su agencije.Regionalna vlada je rekla da referendum za cilj ima da autonomnoj teritoriji iračkog Kurdistana obezbedi legitiman mandat, kako bi postali nezavisni od Bagdada kroz dijalog sa Irakom i okolnim zemljama.



Turska i Iran su zabrinuti da bi referendum mogao da raspali separatističke strasti unutar brojne kurdske populacije u te dve zemlje. Iranska Revolucionarna garda počela je vojne vežbe u kurdskom regionu, u blizini granice sa Irakom, a na sajtu iranske garde nije navedeno koliko dugo će vežbe trajati, osim što stoji da u vežbama učestvuju vazduhoplovne i raktene jedinice.



Turski parlament je na vanrednoj sednici obnovio mandat koji vojsci dozvoljava da interveniše u Iraku i Siriji.Turski zvaničnici su u više navrata upozorili polu-autonomnu regionalnu vladu Kurdistana u Iraku da odustane od referenduma za nezavisnost.



Turski ministar odbrane Turske Nuretin Šanikli uporedio je referendum sa "ciglom", koja ukoliko se izvuče može srušiti "strukturu izgrađenu od delikatnih i krkih balansa", upozorivši da bi konflikt koji bi nastao zbog referenduma mogao biti globalan.



Premijer Turske Binali Jiljdirim nazvao je referendum greškom i avanturom, rekavši da će Turska pre svega preuzeti političke, diplomatske i ekonomske mere u skladu sa "dešavanjima na terenu", dok je i vojna operacija, takođe, opcija.



Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izrazio je u saopstenju zabrinutost zbog mogućeg destabilizujućeg uticaja referenduma, Sjedinjene Američke Države su osudile referendum, dok je američka abasada u Iraku pozvale građane SAD da ne putuju u to područje zbog eventualnih nemira, koji bi mogli da izbiju tokom referenduma.



Rusija je potvrdila konstantnu podršku jedinstvu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Iraka.Referendum će biti kulminacija vekovne borbe Kurda za saoopredeljenje, navode agencije.Posle pada Otomanskog carstva 1916. godine, Kurdi su postali najveća etnička zajednica bez sopstvene države.



Područje na kojem živi oko 30 miliona Kurda podeljeno je među Irakom, Iranom, Turskom i Sirijom.Kurdi su doživeli strašnu sudbinu u vreme bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina, koji je 16. marta 1988. godine izveo napad otrovnim gasom na Halabdžu, poznat i kao "krvavi petak", tokom posljednjih dana Iransko-iračkog rata.



U napadu je ubijeno oko 5.000 ljudi, a povređeno oko 11.000, uglavnom civila.