SNOUDEN UPOZORIO SVET Ono što je otkrio sad izgleda kao dečja igra

Snouden je u egzilu u Rusiji od 2013. godine nakon što je pobegao iz Hong Konga, gde je novinarima predao desetine hiljada strogo poverljivih dokumenata.

U intervjuu povodom 10. godišnjice njegovog otkrića o razmerama nadzora – od kojih su neki nezakoniti – od strane američke Agencije za nacionalnu bezbednost i britanskog GCHQ, on je rekao da se ne kaje zbog onoga što je uradio i naveo da su se desile pozitivne promene.

Ali on je depresivan zbog prodora u privatnost kako u fizičkom, tako i u digitalnom svetu, piše Gardijan.

Tehnologija je postala izuzetno uticajna - rekao je Snouden. "Ako razmislimo o onome što smo videli 2013. i o mogućnostima država danas, 2013. deluje kao dečja igra".

On je izrazio zabrinutost ne samo zbog opasnosti koje predstavljaju vlade i velike tehnološke kompanije, već i zbog komercijalno dostupnih kamera za video-nadzor, prepoznavanje lica, veštačke inteligencije i nametljivog špijunskog softvera poput Pegaza koji se koristi protiv disidenata i novinara.

Osvrćući se na 2013. godinu, Snouden je rekao: 

Verovali smo da nas vlada neće zaj*bati. Ali jesu. Verovali smo tehnološkim kompanijama da nas neće iskoristiti. Ali jesu. To će se ponoviti, jer takva je priroda moći.

Ne žali zbog prošlosti

On je u egzilu u Rusiji od 2013. godine nakon što je pobegao iz Hong Konga, gde je novinarima predao desetine hiljada strogo poverljivih dokumenata.

Njegovi kritičari ga osuđuju zbog toga što živi u Rusiji, iako se čini da je to jedina realna opcija koja mu je dostupna osim zatvora u SAD. Kritike su se pojačale od početka rata u Ukrajini i njegovog sticanja ruskog državljanstva prošle godine, dve godine nakon što je podneo zahtev.

Snouden ne žali zbog prošlosti, i kaže da se ne kaje. Poslednje dve godine manje se pojavljuje u medijima i daje intervjue, pre svega zbog porodičnih obaveza i brige za svoju suprugu i dva mala sina.

Smatra široko rasprostranjenu upotrebu end-to-end enkripcije kao jedno od pozitivnih tekovina njegovih otkrića. Velike tehnološke kompanije bile su posramljene otkrićem da je NSA predavala lične podatke.

Ta sramota se pretvorila u ljutnju kada se dalje otkrilo da je, uprkos toj saradnji, NSA pristupala podacima iz velikih tehnoloških kompanija kroz propuste u "bek endu". Kao odgovor, uprkos protivljenju obaveštajnih agencija, kompanije su požurile sa end-to-end enkripcijom godinama ranije nego što je planirano.

Zabrinut zbog tehnologije koja uništava privatnost

Ideja da će posle otkrića 2013. sutrašnjica biti roza nije realna. To je proces koji je u toku. 

Obaveštajne agencije u SAD i Velikoj Britaniji priznaju da je debata o privatnosti koju je izazvao Snouden imala koristi, ali i dalje tvrde da je naneta šteta njihovim sposobnostima, uključujući to što je britanski MI6 morao da obustavi operacije sa agentima i doušnicima.

Njihova druga primedba je da je narativ iz 2013. NSA i GCHQ prikazao kao jedine maligne aktere, ignorišući šta Rusija i Kina rade na internetu.

Snouden osporava takve tvrdnje. Rekao je da niko u to vreme nije mislio da su Rusija i Kina anđeli. Što se tiče štete, rekao je da agencije nikada nisu navele nikakav dokaz.

(Alo.rs)