Repčekova: Nedostaje snažnija motivacija za EU

 koja nisu uvek usklađena. Za to vreme javnost u Srbiji treba da ima na umu da je pristupanje Uniji proces u kome nije važno šta EU očekuje od Srbije, već ono šta Srbija očekuje od sebe same.

Slovačka je godinama jedna od uspešnijih priča u Evropskoj uniji. Kako objašnjavate taj uspeh?

- Do uspeha nismo došli jednostavno. Bili smo u nepovoljnijem položaju u odnosu na države u okruženju koje danas čine Višegradsku četvorku – naše komšije Mađarsku, Poljsku i Češku Republiku. Morali smo da pritegnemo kaiš i vredno smo radili da bismo stigli tamo gde smo danas. Imali smo snažnu motivaciju, a upravo to je ono što Srbiji pomalo nedostaje. Jer Vlada se jasno izjašnjava u prilog EU, ali to se ne čuje u razgovorima s ljudima na ulici, u kafanima, ne oseća se mobilizacija koja bi pokazala da srpsko društvo zaista želi da postane deo EU.  

Šta Srbija može da nauči  iz svojevrsnog slovačkog privrednog čuda?

- Gde ima volje, postoji i način. Slovačka je posle odvajanja od Češke Republike bila država iz koje je teška industrija vezana za vojnu opremu bila faktički eliminisana odlukom tadašnjeg predsednika države Vaclava Havela. Bili smo u toj oblasti velesila, ali svega toga smo morali da se lišimo, da kompletno preorijentišemo našu proizvodnju. Uveli smo nove tehnologije, i rekonstruisali industriju u potpunosti.

Druga stvar je inovativnost. Otvorili smo se novim idejama i kompanijama, fokusirali na nove tehnologije u kombinaciji sa stručnošću naših radnika. Danas je Slovačka titan automobilske industrije, privukli smo strane investicije kroz otvaranje fabrika automobila. Izrađujemo najviše automobila po glavi stanovnika u svetu. Imamo već četiri fabrike – Pežo Sitroen, Folksvagen u Bratislavi, KIA u Žilini, a najnovija je Jaguar Landrover u Nitri.

U kakvom raspoloženju Slovaci dočekuju preuzimanje šestomesečnog predsedavanja EU?

- Predsedavanje u Savetu EU smatramo velikim izazovom, jer je to prvi put da Slovačka predsedava ovim Savetom. Istovremeno to predsedavanje dolazi u periodu u kome je EU, ali i Evropa uopšte, izložena teškim iskušenjima: migrantskoj krizi, nedavnoj finansijskoj krizi proistekloj iz problema koje je imala Grčka, a kojoj je prethodila i ekonomska kriza koja još ima uticaj na ekonomiju pojedinih država. Suočavamo se i sa talasom terorizma, koji je preplavio Evropu – od Pariza i Brisela do najnovijeg u Istanbulu. Rezultat referenduma u Britaniji je još jedan izazov. Slovačka će narednih šest meseci biti medijator, posrednik ili moderator, koji ima zadatak da koordinira stanovništa i da ih približava, jer nisu stavovi 28 država koje čine EU uvek međusobno u potpunom skladu. To je naša glavna uloga i ono što nas očekuje od 1.jula.

Šta možemo očekivati od pregovora za pristupanje Srbije Uniji do kraja 2016. godine?

- Ovo je pre pitanje za srpsku Vladu, a ne za slovačku. Želim da naglasim da pristupanje EU nije ciljna linija na atletskoj stazi, na kojoj se sve završava. Upravo je suprotno, a to je uostalom rekao drugim rečima i premijer Vučić u nedavnom obraćanju javnosti: nije važno šta EU očekuje od Srbije, već ono šta Srbija očekuje sama od sebe. Reforme koje se odnose na poglavlja 23, 24 i druga, koja se tiču životne sredine, poljoprivrede, nauke, istraživanja itd, uzdižu srpsko društvo na viši nivo. Čak i sam proces reformisanja i ispunjavanja akcionih planova koji  se odnose na određena poglavlja ima markantne rezultate u životu državljana Srbije. Ovim reformama se nastavlja demokratizacija društva, a ljudi se osećaju sigurnije i bolje u mnogim oblastima.

Kako biste ocenili sadašnje stanje bilateralnih odnosa Slovačke i Srbije?

- Mislim da ne postoje otvorena pitanja između Srbije i Slovačke. Naravno, uvek može da se uradi nešto bolje, naročito na ekonomskom planu. Recimo, na nivou uzajamne trgovinske razmene, situacija nas ne čini preterano optimističnim i smatramo da tu postoji dosta prostora za dalje poboljšanje uzajamnih odnosa. Na polju politike mislim da smo sva pitanja uspeli da rešimo bilateralno. To se odnosi i na slovačku manjinu u Srbiji koju smatramo mostom koji spaja naše dve države i ojačava kulturnu raznovrsnost u Srbiji. Od početka govorimo da podržavamo put u EU ne samo Srbije, veći celog Zapadnog Balkana. Proširenje EU smatramo jednim od najvažnijih alata koje evropska politika ima na raspolaganju.

Kako se odvija privredna saradnja između dve države?

- Slovačka se ubraja među 30-ak najznačajnijih investitora u Srbiji. Za poslednjih pet godina priliv investicija iz Slovačke je iznosio 57.669.000 evra, i pokrenuto je više projekata u oblasti energetike, životne sredine i vodoprivrede. Određene rezerve postoje u uzajamnoj trgovinskoj razmeni. Iako je spoljnotrgovinski promet prošle godine dostigao indeks 106,5, ukupna trgovinska razmena dostigla je samo 538 miliona evra. Uprkos činjenici da Slovačka Republika uspeva da zadrži aktivan saldo trgovinskog bilansa, izvoz iz Srbije u Slovačku raste brzim tempom (114 posto), kao i uvoz (100,8). Ovo potvrđuje i premeštanje nekih od procesa izrade iz Slovačke u Srbiju čime Slovačka doprinosi povećavanju broja radnih mesta u Srbiji.

Iz Slovačke se u Srbiju uglavnom dopremaju električne mašine i televizori, kotlovi i oprema za elektrane i toplane, mineralna ulja, vozila, gvožđe i čelik, proizvodi od plastike i od papira, a iz Srbije put Slovačke najčešće se izvoze električne mašine i oprema, vozila, železnički vagoni, plastika, životinjske ili biljne masnoće i ulja.

Dugoročniji preduzetnici na srpskom tržištu su slovačke firme SES Tlmače, Železara Podbrezova, Slovnaft, Ju Es Stil, KIA Motors Slovakia, Konštrukta Industrija, Benteler Automotiv, Bukoza Vranov, Kontinental Matador, Džonson Kontrols Lučenec, Gejmtek, Unimedfarma, Leoni Slovakia, Virpul, Embrako, Kirana...

Borislav Korkodelović 

Zaustaviti odlazak mladih

U Srbiji i njenoj severnoj autonomnoj pokrajini Vojvodini živi značajna i cenjena manjina etničkih Slovaka. Kako vidite njihov položaj u ovoj zemlji?

- Cenimo to što se slovačka manjina u Srbiji trudi da održi tradiciju iz države svojih predaka kroz folklor, igru, muziku, negovanje jezika, izdavanje publikacija... uz nesebičnu pomoć naše Kancelarije za Slovake koji žive u inostranstvu. Jedna od takvih manifestacija su i Slovačke narodne svečanosti u Bačkom Petrovcu koje nas očekuju u avgustu. Ono što nas najviše brine kada je reč o Slovacima koji žive u Srbiji je ono što muči i Srbiju uopšte, a to je odlazak mladih ljudi u inostranstvo.

I to ne samo na studije, što bi bilo pohvalno kada bi odlazili po znanje i vraćali se da ga ovde primene, već odlaze za stalno. To se dešava i sa našom manjinom i iz godine u godinu dramatično se povećava broj ljudi koji odlaze ne samo u Slovačku, nego u celu Evropu u potrazi za boljom zaradom i boljim životom. Moramo zajedno na nađemo rešenje za taj problem, tako da mladi ljudi ostanu tu u Srbiji, što važi i za pripadnike slovačke nacionalne manjine. Protiv tog trenda možemo da se borimo samo na jedan način: povećanjem životnog standarda u Srbiji da bi se ti ljudi motivisali da ostanu. Zato se trudimo da pomognemo Srbiji na putu u EU - da bi u privredi bilo više investicija i veća stopa zaposlenosti.